Adela Margot: Ćirilica je čudesni ključ za razumijevanje prošlosti i popravljanje budućnosti!

Razgovarala: Mara Knežević Kern

Dr Veber iz Lajpciga je doktorirao na temu „Azbuke sveta“; on je dokazao da je „srpska ćirilica od svih azbuka na svetu najlepša, najbolja, najjednostavnija, najlakše se uči, najlakše se čita, najmanje zamara oči.“ A ja dokazujem da ćirilica omogućava pogled u prošlost i poseduje mehanizme za delovanje na budućnost… I da je ćirilica – šifra (kod) kojim smo povezani, kao kablom, s Vrhovnim Stvaraocem i to u neprekidnom vremenskom nizu…

Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić“ okuplja vrhunske naučne radnike iz raznih struka, negujući i razvijajući multidisciplinarni pristup zvuku, govoru i jeziku, koji je koncipirao Đorđe Kostić, davne 1949. godine. Ovaj svetski poznati lingvista i fonetičar, okupio je oko 300 profesora srpskog i starosrpskog jezika, u periodu od 1954. do 1961, i pod njegovim rukovodstvom izrađen je Korpus srpskog jezika – jedini ručno gramatički obrađen korpus u svijetu koji ima više od 11 miliona riječi i jedini dijahroni jezički korpus u svijetu, koji sadrži uzrokovane tekstove svega što je napisano i zapisano na starom srpskom i savremenom srpskom jeziku od 12. do 20. vijeka.

„Čuvar trezora“ Kostićevog legata, akademik prof. dr Mirjana Sovilj prepoznala je u radu Adele Margot onu nit koja se uklapa u Kostićevu viziju jezika i podržala metodološki pristup izučavanju jezika kroz „NPNL program Adela Margot“. Specijalno razvijenim algoritmima kodiranja riječi i rečenica, ovaj iformaciono-tehnološki sistem je u svom teoretskom i kompjuterskom programu objedinio znanje iz različitih naučnih disciplina: lingvistike, psiho-lingvistike, neuro-lingvistike, epistemologije, fonetike, ali i drevna znanja iz geometrije, kabale, kazodame, kotodame…

Sve je počelo na Svetog Savu 1985, kada je naša sagovornica postala član japanskog Mahikari pokreta.

– Oni tvrde da ne postoji bolest, već samo bolesne reči. Pogrešne reči mogu da napadnu i razore ljudsku auru, što dovodi do međusobnog uništavanja, pa i do ratova. To je bio neki početak interesovanja za reči i njihov (skriveni) uticaj.

Adela je rođena u Vojvodini, majka joj je Mađarica, a otac polu Mađar – polu Crnogorac. Naša sagovornica je od svoje 11. godine živi u Belgiji, gde je naučila flamanski, francuski i engleski, a srpski i mađarski već je znala. I, te 1985, počela je da se priseća svih tih jezika i da upoređuje značenje reči koji isto zvuče, a imaju različit smisao na različitim jezicima.

– Prihvatila sam tezu o postojanju tri nivoa bivstva u božanskom svetu: duhovnog, astralnog/zvezdanog i materijalnog, i shvatila sam važnost vibracija reči i same energije govora, kao i ideju nužnosti postojanja prajezika, istog za sve ljude.

Kako biste definisali naučno-istraživački  projekat koji nosi vaše ime?

-Računarsko-kompjuterski program „Adela Margot“ predstavlja novi korak u poimanju stvarnosti, koji će pomoći da se među ljudima uspostavi novi, manje sterilan način razumevanja jezika. I sveta. Pokušavam da objasnim „neobjašnjivo“ oslanjajući se na putokaze koje nam je dao Tesla u svojoj poruci Morganu: „Ono o čemu razmišljam a šta zaista mogu da učinim, gospodine Morgan, nije samo puko bežično prenošenje poruka na velike razdaljine, već je to preoblikovanje čitavog sveta u takoreći osećajno biće, koje oseća celim svojim telom i kroz koje misao može da sevne kao kroz glavu.“ Moj program prenosi teslijanski pristup svemu i predstavlja arheološki zahvat unutar jezika i kriminološko suočavanje među pismima – od njihovog nastanka.

Šta vas je u našem jeziku inspirisalo da NPNL program radite uz pomoć srpskog jezika i srpske ćirilice?

-Nismo dovoljno svesni značenja Vukove poruke: „Piši kao što govoriš, a čitaj kako je napisano.“ Ali, nije samo Vuk bio svestan važnosti ovog principa, pomenuću dr A. Vebera iz Lajpciga koji je pred Drugi svetski rat doktorirao na temu „Azbuke sveta“. On je dokazao da je „srpska ćirilica od svih azbuka na svetu najlepša, najbolja, najjednostavnija, najlakše se uči, najlakše se čita, najmanje zamara oči.“ Svojim istraživanjem želim da probudim srpski narod, a i ceo svet, kako bi postali svesni značaja 30-slovne pisane ćirilice. NPNA se bavi regresijom – vraćanjem unazad, uprošćavanjem – da bi preko slova, slogova, brojeva i brojčanog stanja reči, pronašli druga značenja nama poznatih reči.

Tvrdite da ova metoda omogućava pogled u prošlost i poseduje mehanizme za delovanje na budućnost.

-Tako je, NPNA nas vraća do pranastanka i omogućava da se setimo šta je bilo u osnovi iz koje je nastala budućnost, dajući nam istovremeno podatke o uzroku. Ova metodologija nam omogućava i da nađemo lek za posledice, koje mogu biti vezane kako za osobu s kojom živimo, tako i za poredak ili sredinu u kojoj živimo, kao i za tlo i narod kome pripadamo.

Radi prevazlaženja problema vezanih za brojne jezike, posegnuli ste za prajezikom – zajedničkim za sve.

-Potvrdu o postojanju jednog jezika nalazimo u Bibliji koja kaže: „Bijaše na celoj zemlji jedan jezik i jednake reči.“ Moja analiza se prevashodno odnosi na proučavanje Biblije s aspekta pisma, tj. jezika. Dugogodišnjim radom na engleskom, francuskom, flamanskom, mađarskom, srpskom jeziku, došla sam do zaključka da je slovenski jezik najbliži vavilonskom, a da je ćirilica – šifra (kod) kojim smo povezani, kao kablom, s Vrhovnim Stvaraocem i to u neprekidnom vremenskom nizu.

Tvrdite da se u Bibliji nalaze odgovori na sva pitanja koja bi mogla interesovati čovjeka?

-Biblija predstavlja vrhunsko znanje. Nema te nauke koja može da je prevaziđe. Ona je gust koncentrat kompjuterskih kosmičkih podataka. Kroz nju je sve rečeno zato što ona predstavlja zbir svih znanja zapisanih u knjigama svetskih biblioteka i prožeta je Duhom svetim. Mnogi autoriteti su je proučavali, ali niko kroz elektronsku obradu podataka, automatsku obradu podataka i informatiku koja se temelji na 30-slovnoj srpskoj ćirilici.

Na osnovu kojih starih tekstova potkrepljujete tvrdnju o srpskom jeziku kao prajeziku?

–„Dalimilova hronika“, najstariji pisani dokument na češkom jeziku (iz prve polovine 14. veka) daje hronološku istoriju Slovena, počevši od najstarijih vremena i završavajući sa važnim događajima s početka 14. veka. Autor povezuje poreklo Slovena još sa gradnjom Vavilona. Da bude šokantnije, uopšte ne koristi reč Sloveni već reč Srbi! „Hronika“ je prevedena i na nemački; ima mnogo reizdanja u ovom delu sveta zbog velike popularnosti.

Pozivate se i na tekst Srđana Stojančeva „Nepoznata istorija Slovena“.

-Stojančev se u svom radu osvrće na najstariji dokument svetske istorije, objavljen u 1955. u Briselu i San Francisku. Reč je o knjizi posvećenoj slovenskom bogu Velesu, ispisanoj na brezovim daščicama, za koje je već utvrđeno da pripadaju predćirilovoj epohi slovenske pismenosti. Ovaj dragoceni dokument civilizacije naših predaka, izlaže nepoznatu istoriju Slovena, počev od 650. godine pre Hrista, pa sve do 9. veka naše ere. U njemu se nalaze i veoma retke i značajne informacije o kretanjima slovenskih naroda po širokom prostranstvu evropskog kontinenta, kao i o verovanjima i običajima Slovena.

Po tumačenju prof. Radivoja Pešića, morfologija tog pisma je bliža ćirilici nego glagoljici, ali ni iz jednog ni iz drugog sistema. Imala sam čast da sa profesorom podelim moja otkrića, njegova podrška mi je bila dragocena za dalji rad, s obzirom na to da je moj način istraživanja smatrao jedinstvenim.

Zašto je nametnuta lažna predstava da istorija Slovena počinje tek u 6. veku?

–Slovenima je lažna prošlost nametnuta. Nametnut im je program misije Ćirila i Metodija, u tobožnjem opismenjavanju „nepismenog“ slovenskog sveta, koji je – prema zaključcima mnogih arapskih putopisaca – imao toliko razvijenu pismenost da ga oni zovu „Svet knjige“.

Pročitajte JOŠ:

Milo lice srpske misli: Preminula književnica i novinarka Katarina Brajović