• Друштво

Ацо Ђукановић 1988. године: Нећемо се смирити док се не разјасни ко је наредио милицији да туче раднике и студенте

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Студенти не траже ништа за себе, бар ништа посебно и ништа више од онога што траже за народ и државу, казао је новинарима, студент Правног факултета у Подгорици Ацо Ђукановић

Ацо Ђукановић

Студенти не траже ништа за себе, бар ништа посебно и ништа више од онога што траже за народ и државу, казао је новинарима, студент Правног факултета у Подгорици Ацо Ђукановић, изабран за предсједника Предсједништва Универзитетске конференције Савеза социјалистичке омладине Црне Горе.

Изабран на функцију, брат садашњег и тродеценијског владара Црне Горе Мила Ђукановића, додао је и следеће:

“Нећемо се смирити док не оду неспособни. Док не оду они, који су нас довели довде, док се не разјасни и не разлучи ко је наредио милицији да туче раднике и студенте, који су с правом митинговали, били часни и достојанствени. Што нису интервенисали против оних који су минирали збор, који су нам подментути, против мангупа”, казао је далеке 1988. године Ацо Ђукановић.

Могуће да су га са годинама несомучног богаћења његове породице и њега лично, “попустили” идеали, те одавно не мари, ни за народ, ни студенте, а ни за оне које полиција малтретира.

“Није ствар у рушењу ни власти ни темеља, ни људи”, наставља Ђукановић. “Ствар је у промјенама које ће нам живот учинити бољим и хуманијим. Не туци радника, који те колачом храни, казао је тада млађи Ђукановић.

Медојевић: Само су Ацо и дружина заузели мјеста старих кокуниста и задржали исти систем владања

Да су неки од тадашњих студената ипак остали при својим идеалима и жељама да Црна Гора буде слободна, хумана и боља, говори примјер предсједника Пзп-а и једног од лидера ДФ-а Небојше Медојевића. 

Наиме, Медојевић је био један од учесника и вођа студентских протеста, који је остновао и штрајкачки одбор, када су студенти након што је полиција разбила протесте и тукла студенте и раднике, отпочели штрајк глађу.

“Након разбијања демонстрација у октобру 88, нас неколицина активиста у Дому смо основали штрајкачки Одбор и започели штрајк глађу”, казао је за ИН4С Медојевић.

“То је била прва побуна студената у Црној Гори са политичким мотивима и захтјевима. Захтјевали смо ослобађање ухапшених студената и Мишка Ђукића и одговорност надлежних који су донијели одлуку да употребе силу”, нагласио је Медојевић.

Вијест да студенти у Титограду штрајкују је обишла читаву бившу СФРЈ јер је то био први политички протест у СФРЈ, прије пада Берлинског зида.

Одмах су нас опсервирали људи из УДБЕ и покушали су да нам убацују агенте. Небојша Ђуровић, браћа Јанковић, Радован Стојановић, предсједником студената Дома Влаовић и још неколицина чланова штрајкачког одбора је остала компактна и јединствена и тих дана смо постали центар политичког живота у Црној Гори, казао је Небојша Медојевић.

Највећу подршку добили смо од Предрага Поповића, асистента са ЕТФ који је читаву своју плату трошио на помоћ раду штрајкачког одбора.

Ацо Ђукановић није долазио у Дом, јер тамо није имао упориште. Са Љубишом Станковићем смо имали одличну сарадњу, и управо је он на сједници Предсједништва прочитао наше захтјеве .

То га је винуло у политичке висине и тада је био лидер догађања народа. Досло је до смјене руководства СКЈ, али није дошло до политичке трансформације система и само су Ацо и дружина заузели мјеста старих комуниста и задржали исти систем владања. После тога је почело формирање странака и студентски активизам се угасио. Био је то први и последњи политчки бунт студената у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: