• Поглед

А шта ће кад се велики договоре: Суседи Србије доказали да улазак у НАТО значи – крај суверенитета

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Три балканске државе до те мере су лишене суверенитета и субјективности у међународним односима да морају да се тако понашају

фото: Спутњик

Велике силе које су извршиле притисак на три балканске државе да забране прелет авиона руског шефа дипломатије знају да се ради о некоректној и недипломатској пракси и да ће се то у једном тренутку тим државама обити о главу, коментарише Александар Гајић из Института за европске студије.

Потрошна употребна вредност три балканске државе

Три балканске државе до те мере су лишене суверенитета и субјективности у међународним односима да морају да се тако понашају, без обзира што то може да изазове негодовање и контрамере онога коме је нанета штета.

„То све говори о врло ниском положају који те земље имају и степену њихове несуверености, да саме разјасне је ли у њиховом интересу да се одваже да оду толико далеко да на један такав начин опструирају функционисање дипломатских односа између других земаља, без обзира какве су њихове позиције поводом актуелне кризе која је узела маха са почетком руске специјалне операције у Украјини. Мислим да је њихово понашање непримерено и да заслужује дипломатску реакцију и Србије, и Русије“, сматра Гајић.

Забрана прелета доказ да у ЕУ и НАТО нема независне политике

За научног сарадника Института за међународну политику и привреду Александра Митића, дипломатски скандал забране прелета авиона Сергеја Лаврова оставиће дубоке последице на односе Бугарске, Црне Горе, Северне Македоније и Русије.

„Истовремено, то је и потврда да чланство у ЕУ и НАТО-у значи потпуни губитак суверенитета и политичке независности у спољнополитичком одлучивању. Овога пута, то су демонстрирале државе које ионако немају превелики утицај на дешавања унутар ЕУ и НАТО, али чак и тај неки мали утицај који су имале показао се као ништаван и да су морале да се повинују одлукама водећих држава ове две организације“, објашњава Митић.

Последице овакве одлуке Бугарска, Северна Македонија и Црна Гора неће осетити у кратком, чак ни у средњем року. Међутим, дугорочно, последица ће бити, сматра Митић.

„Ово је акт који се у дипломатији памти. Сасвим је сигурно да ће руска дипломатија, а требало би и српска дипломатија, да добро запамте оно што се догодило“, каже он.

За ЕУ, НАТО, као и за државе које су забраниле прелет, одлука је контрапродуктивна, јер ће, мишљења је наш саговорник, оставити трага и на односе са Србијом и српским народом у целини.

„Ово је атак, не само на Русију, не само на Србију, већ и на Републику Српску и, генерално на руско-српске односе у свим сферама. Већ годинама на Западу се српско-руска сарадња третира као хибридна претња за Европу и за регион. И у том контексту, оваква одлука и није изненађење јер је државама и организацијама које су је донеле природно да урушавају и поткопавају српско-руску сарадњу“, сматра Митић.

Међутим, спречавање Сергеја Лаврова да посети Србију неће спречити развој српско-руске сарадње, ако је то био циљ акције. Сасвим је сигурно да ће се она наставити, иако ће бити под великим притиском – српска страна мора да се избори да политиком неутралности покуша да одржи максимално добре односе са Русијом, закључује Митић.

Нож у леђа Србији

Понашање Црне Горем Бугарске и Северне Македоније школски је пример понашања марионетских влада и режима, објашњава професор међународних односа Срђан Перишић. Ако је Украјина посредник у рату против Русије, тако су и режими у Скопљу, Софији и Подгорици посредници политике Вашингтона и Лондона.

„Марионетски режими у ове три државе не размишљају дугорочно. Они, у ствари и немају политику да би размишљали дугорочно, немају своје самосталне политике, већ спроводе политике Запада – самим тим, ту нема дугорочног планирања, предвиђања; шта ће бити када се овај рат једном заврши и када САД, а не Украјина, са Русијом седне за сто. Где ће они тада бити“, пита се Перишић.

Према Перишићевом мишљењу, забрана прелета Сергеју Лаврову атак је и на Србију, која, с једне стране, позива Црну Гору да приступи иницијативи Отворени Балкан, док са друге стране Српска православна црква додељује томос о аутокефалности Македонској православној цркви. На ове пријатељске гестове, Скопље и Подгорица одговарају, како каже, ножем у леђа.

Никола Јоксимовић/Спутњик

Прочитајте ЈОШ:

https://www.in4s.net/79-godina-stradanja-pive-zasto-se-u-skolama-ne-uci-o-pivskom-genocidu/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: