Ријечки “Нови лист” тврди да је хрватска влада донела одлуку о наставку спора са Србијом али извор “Политике” из врха наше дипломатије тврди да то није тачно.
Хрватска неће повући тужбу за геноцид против Србије поднету 1999. године, за коју се Међународни суд правде у Хагу 2008. прогласио надлежним, пише јучерашњи ријечки “Нови лист”.
Позивајући се на незваничне информације, лист, како преноси Танјуг, тврди да је хрватска влада о томе донела одлуку која се заснива на два основна разлога одустајања од повлачења упркос, како се наводи, томе што се та опција разматрала готово две године.
“Као прво, у Банским дворима закључили су да услови које би Србија требало да испуни за повлачење тужбе, а које је углавном формулисала министарка спољних послова Весна Пусић, ипак нису довољни за тако крупан потез”, наводи лист. Додаје се да не може неко бити тужен за геноцид, дакле најтеже могуће кривично дело, а онда се од те тужбе одустати на основу добијених информација о несталим особама. “То није адекватна компензација и зато настављамо с нашом тужбом, па шта буде”, пише лист позивајући се на извор из хрватске владе.
Коментаришући ову вест, министар спољних послова Србије Иван Мркић каже да је Хрватска прва поднела тужбу за геноцид и да кад је она повуче – то ће учинити и Србија. “Нема ту никакве тајне, ми смо све договорили. Хрватска је прва поднела тужбу и кад је она повуче – то ћемо учинити и ми”, поручио је Мркић.
Извор “Политике”, близак дипломатским круговима, међутим, каже да вест из Хрватске није тачна. Наш саговорник тврди да је интерес Загреба управо супротан, тј. да они желе да се тужба што пре повуче.
И професор међународног права др Тибор Варади, који је Србију већ заступао пред Судом правде у Хагу, сумња у то да је Хрватска донела коначну одлуку о тужби. Уз опаску да не зна шта се дешавало у преговорима Београда и Загреба у погледу тужби, др Варади оцењује за “Политику” да је врло могуће да је у питању један од тактичких потеза Хрватске.
Према писању хрватског листа, други разлог за одлуку Загреба да се настави с тужбом за геноцид процедуралне је природе. “Наиме, приближили су се поједини процесни рокови. Већ у октобру Хрватска и Србија треба да Међународном суду правде доставе попис својих сведока, а у првој половини 2014. године започеће њихово саслушавање пред судом. Стога је влада одлучила и ко ће Хрватску правно заступати у овом процесу”, наводи лист који незванично сазнаје да ће то бити Весна Црнић-Гротић, професорка Правног факултета у Ријеци.
Уколико до спора дође, интересе Србије заступаће, како “Политика” сазнаје, др Саша Обрадовић, који се пред Међународним судом правде већ појављивао као заступник Србије у спору са Босном и Херцеговином, затим др Славољуб Царић, начелник Службе за међународно правне послове у Министарству спољних послова, и новоименовани амбасадор у Хагу Петар Вицо, који је такође правник.
Ипак, вест о томе да Хрватска не жели да одустане од тужбе јер не може тако лако да се одустане од оптужби за геноцид покренула је и питање може ли Србија да одустане од своје противтужбе, у којој, осим оптужбе за геноцид над Србима током сукоба деведесетих подсећа и на геноцид почињен над Србима током Другог светског рата са посебним освртом на страдања у усташком логору Јасеновац.
Правно гледано, како објашњава професор Варади, спомињање геноцида из Другог светског рата не би имало правног значаја пред Судом правде.
“Конвенција о геноциду је донета након Другог светског рата и нема ретроактивно дејство. Позивање на Други светски рат је више политички говор него говор против хрватске тужбе. Политички то јесте један аргумент. Међутим, ни хрватска тужба ни српска противтужба немају реалне шансе да успеју јер злочина и трагедије јесте било, али то не достиже ниво геноцида”, истиче Варади.
Он подсећа да за недела у Хрватској нико ни са српске ни са хрватске стране не само да није осуђен него није ни оптужен. “Оптужени су људи за дела против човечности, за ратне злочине, за разна кривична дела, али нико није оптужен за геноцид. Према томе, Хашки трибунал, који суди за индивидуалну одговорност, ничије дело није квалификовао као геноцид, а јесте квалификовао као кривична дела. То је, међутим, за МСП ирелевантно јер је он надлежан само за геноцид”, каже Варади и додаје да су писци српске противтужбе помињањем геноцида у Другом светском рату сигурно желели да светску јавност подсете на оно што се дешавало пре више деценија.
То, пак, према Варадијевој оцени, не би толико допринело расветљавању истине колико усковитлавању страсти. Неминовно би, како каже, уследила жестока хрватска реторика и подсећање на догађаје из деведесетих година.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
DANKE KROACIJA