• Насловна
• Политика

(ВИДЕО) Бојовић о Ђукановићу: Због контигента са бананама ударио на Цркву

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Драган Бојовић

Можеш да радиш шта хоћеш, али не можеш докле хоћеш! То је стара мудрост коју Мило Ђукановић никако не успијева да усвоји, казао је јуче у својој дискусији, посланик ДФ-а и потпредсједник Демократске народне партије Драган Бојовић. 

„Не може да се суочи са истином да је његово политичко вријеме истекло, нити са болним сазнањем да је његово корупционашко вријеме такође истекло. Ево видимо ових дана у којој мјери смо као држава уплетени у корупционашке мреже, да нема меридијана на свијету и нема афере у коју директно није укључен предсједник државе Мило Ђукановић: од Дјевичанских острва и Панаме, преко Албаније до Тајланада и Малте. Свуда је Мило један од водећих протагониста. По ко зна који пут његово име се помиње и у документима италијанских судова“, истакао је Бојовић и додао:

Само га нема у документима наших правосудних органа, али и то ће се вјерујем брзо исправити.
Јер, како је навео, за сваку грабеж, сваку грамзивост, рачуни стигну прије или касније и цех се мора платити. Цех, међутим, морају платити и они који су га свих ових деценија вјерно слиједили и слушали. Јер, ако ви из ДПС-а мислите да за само годину дана можете доживјети лустрацију и процват, и постати модерни и европски, грдно сте се преварили. Вријеме је пред вама. Дуго вријеме, и мукотрпна опозициона политичка борба.

По ријечима Бојовића, јасно је да је Мило Ђукановић прекршио Устав у много тачака: нарушавајући основно начело одвојености државе и вјерских заједница, кршећи основна људска права и слободе, изазивајући вјерску, националну, расну и другу мржњу и нетрпељивост, што је кажњиво и Кривичним закоником.

Имамо номинално предсједника свих грађана, који дијели, свађа и хоће по сваку цијену да изазове сукобе међу грађанима. Имамо номинално предсједника секуларне државе, који силом на срамоту хоће да прави некакву своју цркву. Имамо номинално предсједника мултиконфесионалне, мултиетничке и мултикултурне државе, који на сваки начин крши грађанска, вјерска, етничка и културна права највећег броја грађана сопствене државе.

„Јер, право на слободно исповиједање вјере, на слободу вјероисповијести представља саму суштину људских права и то је уписано у многим међународним конвенцијама и споразумима, о чијем спровођењу брину како Уједињене нације, тако и Европска унија која је у том циљу формирала и посебну Комисију са сједиштем у Варшави“, истакао је Бојовић и додао:

Вјерска права у држави која је себе означила као секуларну, морају посебно да буду поштована и заштићена. Секуларна држава је она која је по питању вјере апсолутно неутрална. Секуларна држава не организује вјештачке вјерске и црквене творевине, не ствара цркве у АНБ-у и полицији, а посебно не захтијева да се преотме туђа имовина и туђи идентитет, кроз конверзију идентитета И фалсификовање историје. Секуларна држава препушта вјерским заједницама право како ће се организовати и како ће вршити свој вјерски обред.

То из позиције Мила Ђукановића и бившег режима није могуће, јер је бивши режим суштински одувијек био против „слободе религије“. Ви бисте заправо хтјели (кад кажем ви мислим на челнике бившег режима) да се „ослободите од религије“ и то у оном екстремно титоистичком: атеистичком или антитеистичком смислу. Та аверзија према религији је уграђена и у вашу погрешну концепција грађанског друштва.

Према том искривљеном разумијевању вриједности грађанског друштва, секуларна држава треба да се сасвим „еманципује” и изолује од вјере и вјерских заједница, свих вјерских заједница. Попут доследних титоиста, данашњи самопрокламовани грађанисти у вјерским заједницама виде, прије свега, назадне и реакционарне идеје, које су некада угрожавале „братство и јединство“, а данас тобоже угрожавају „грађанске вриједности“, при чему такво негирање и омаловажавање вјере и вјерских слобода заправо потире саму срж истински грађанског друштва.

Полазећи, наглашава Бојовић,  од таквих антирелигијских, антицивилизацијских и антиуставних позиција, Мило Ђукановић је својим последњим атаком на Цркву, покушао да спроведе класични државни удар.

„Никакви патриотски и узвишени осјећаји, никакви стихови попут оног: „ниђе небо није плаво“, нису руководили предсједника државе. Каква одбрана црногорства, каква заштита престонице. Ескалација је настала и напрасно постала једина опција када је по међународној дојави заплијењен нови „контигент с бананама“, када се схватило да се обруч стеже и када су са међународних адреса почеле да стижу јасне поруке да је „корупционашка стабилност“, која је годинама одржавана страхом и диктатуром, постала баласт и оптерећење, како за регион, тако и за цјелокупну међународну заједницу“, истакао и поручио:

Да закључим, јасно је наравно да је Мило Ђукановић прекршио Устав и законе ове земље и да треба, не само да буде разријешен, већ и да одговара за своја незаконита поступања. Црну Гору морамо коначно растеретити од корупционашких етикета, морамо почети да ослобађамо ово друштво од унутрашњих трвења, мржње, сукобљавања, чији је Ђукановић један од водећих узрочника и медијатора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: