„Што се више к’ врху славе пење,
То је виши среће непријатељ.“
Његош
Поштовани љубитељи гусала,
У име надолазеће генерације младих гуслара и у лично име дужан сам да се огласим поводом фалсификованих преписки које су настале прије неколико дана, а чији је повод 44. Савезни фестивал гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске који се одржава 22. и 23. октобра у Пријепољу.
Циљ преписки је да се на најподлији начин угрози част и углед појединаца, кријући се иза њихових идентитета, чиме се врши кривично дјело које је пријављено полицији, притом не размишљајући колика се штета наноси гуслама које свима треба да су на првом мјесту, колико то негативно утиче на младе гусларе који тај хоби посматрају срцем, колико се нових љубитеља гусала разочарало у појединце који се називају гусларима, а преко њих и у гусле. Све ово је најбоље и најкраће описао легендарни Бранко Перовић изјавом да ће доћи вријеме када ће гусле морати да се бране од гуслара.
Садржај преписки односи се на наводно намјештање надолазећег фестивала и то редоследом готово истим као на претходном Савезном фестивалу у Беранама. Многи су примијетили да оптужби о намјештању и злобних коментара скоро па да није било након поменутог фестивала. Свако ко жели да се увјери у регуларност фестивала може погледати цијело финално вече на Yоутубе-у и процијенити да ли је било намјештања. Уз сво поштовање жирија, најбоља оцјена гуслару јесте народ и подршка масе која присуствује неком догађају. Те ноћи, мене су од пет десетки много више погодиле сузе легенде Саше Лакетића, ријечи великана Косте Плакаловића да никада нико тако није запјевао ни на једном фестивалу којем је он присуствовао (савезни првак из 1987. године), ријечи подршке легендарног Бошка Вујачића неколико дана након фестивала, ријечи господина Радише Томашевића који је био спреман завршити са гусларством да нисам заузео прво мјесто и многе друге изјаве поводом мог наступа у Беранама.
Како каже Бећировић у пјесми „Сердар Јоле и војвода Пеко„: ,,Ја сам данас испануо мали, Срамота је кад се јунак хвали, Али су ми јади додијали!“
Заиста ово пишем најмање са намјером да се похвалим, већ да се љубитељи гусала увјере да о намјештањима, без икаквог поузданог доказа, говоре они који својим квалитетом не могу спортским духом и здравом конкуренцијом доспјети до пласмана за којим похлепно жуде.
Међутим, видјевши да сам на републичком такмичењу учествовао ревијално како не бих био незасит узастопним првим мјестима и како бих дао шансу најприје младим гусларима да остваре што бољи успјех, злобне и сујетне колеге покушале су на најбизернији начин да искористе прилику да ме удаље и са савезног такмичења, рачунавши на моју равнодушност са обзиром на мјесто које ћу заузети и приоритете који прије свега представљају добре односе и дружење међу гусларима.
Смотра Савезног фестивала је замишљена као догађај године, као манифестација која ће окупити најбољих 40 српских гуслара, као 40 брата које веже једно лијепо и узвишено занимање, који ће на тој манифестацији показати јединство, слогу, дружење и љепоту хобија којим се баве. У последњим годинама, ово и није далеко од реалности, док се не појаве они који немају трунке самокритичности, већ су навикли да омаловажавају најприје инструмент којем служе како служе, а онда и своје колеге, које им у неким случајевима могу бити и синови, али и унуци. Искрено жалим за њима и стид ме је њихове срамоте пред љубитељима гусала којима смо једнаки и они и ми.
Цифре од 4500€које су потребне да бих дошао до првог мјеста постале су предмет исмијавања (до сада сам 8 пута био први па множите), али увреде које се тичу дјеце и приватних живота не могу бити препуштене забораву јер границе увијек постоје. Овог пута су дебело прекршене и зато се надам да ће се до починиоца овога срамног дјела доћи што прије, не из тога разлога што би му се неко осветио, него да би остали гуслари могли да функционишу на начин на који су и прије, братски и другарски.
Напомињем: Приоритет гуслара је да дјелује искључиво у корист гусала. Ниједан гуслар на планети Земљи није прославио гусле него су гусле прославиле њега, јер су оне старије од свих нас, оне су наша светиња и зато се њима поклањамо прије и послије извођења пјесме на некој манифестацији. Уколико моје ангажовање на фестивалима у неком контексту умањује славу гусала, спреман сам да се никада више не појавим на такмичењима. Тако ми Бог помогао!
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Bravo Maksime. Pozdrav od strika 🙂