Покрет “Млада Босна”, чији члан је био и Иво Андрић, је био састављен од тада најпросвећенијег дијела Босне и Херцеговине. Недопустиво је да се било који историјски догађај премјешта стотину година из једног контекста у други да би се објаснило нешто што “воду не пије”. Психологија то назива вулгарним рационализмом.
Државе – учеснице Великог рата на различите начине су обиљежиле вијек од његовог почетка. Када се обиљежавање те важне годишњице одржавало широм Европе, власт Црне Горе као да се тек онда присјетила да је и Црна Гора у том рату учествовала.
У вези са тим догађајем уприличена је свечана академија, на којој је предсједник Владе Црне Горе, поред осталог, изнио оцјену да се акт Гаврила Принципа може сматрати актом тероризма, те да се Црна Гора може сматрати највећим губитником Великог рата.
Прва констатација господина Ђукановића може се сматрати као елементарно непознавање историје или је то акт пакосне дрскости. Зашто?
Неспорна је историјска чињеница да је Аустро-Угарска шест година прије Сарајевског атентата, актом анексије, извршила окупацију БиХ. Неспорна чињеница је и то да се у БиХ, тежишно од припадника три најбројнија народа, формирао ослободилачки покрет против окупатора у циљу вођења ослободилачког рата. А ослободилачки и антиколонијални ратови су у групи праведних ратова.
Покрет “Млада Босна”, чији члан је био и Иво Андрић, је био састављен од тада најпросвећенијег дијела Босне и Херцеговине. Недопустиво је да се било који историјски догађај премјешта стотину година из једног контекста у други да би се објаснило нешто што “воду не пије”. Психологија то назива вулгарним рационализмом. Није Ђукановићев јавно саопштени став, у вези са Сарајевским атентатом, усамљен чин вулгарног рационализма. У региону је било не мали број испада у вези са тим. Али, није то ни тако лоше, јер су се разоткриле различите пакости, укључујући и оне удворичке и осветничке.
Да ли је тешко објаснити контекст Сарајевског атентата? Није. Све истине, а посебно оне политичке, правничке и етичке, могу се наћи у одбрани на суђењу, коју је изложио Рудолф Цистлер, адвокат Гаврила Принципа по службеној дужности. Врло су јасни разлози зашто је суд изабрао управо Рудолфа Цистлера. Он се изјашњавао као Хрват и католик. По родитељским линијама имао је њемачку и аустријску крв. Каква комбинација?! А онда на суђењу шок. Политичко-правним аргументима Цистлер је доказао да су сви грађани БиХ имали право урадити то исто што је урадио Гаврило Принцип.
Узбуна на двору, узбуна у полицији, судству и тужилаштву – пресуда Принципу на пречац, суспензија и прогон Цистлера, отпочиње Велики рат... Када се након рата и прогонства Цистлер вратио у Сарајево, активно је наставио своју адвокатску професију. На првом рочишту нашао је оне исте људе и са тужилачке и са судске стране. Одржао је бесједу о камелеонима и мимикрији. Није одустао од њиховог гоњења. Успио је. Ех, кад би Црна Гора имала бар једног Рудолфа Цистлера!
Лако ћемо све ово у вези са историјом и са испадом Ђукановића. Шта да радимо са бригадама режимлија, који се ових дана убише да испеглају нечију написану и изговорену глупост. Политичари, политиканти, назови новинари, те политички трабанти, прсима бране премијера. Али, највећи проблем је када професор историје, који школује нашу будућност, покушава доказати недоказиво. Професору би требало бити познато да је у Методологији научног истраживања “историјски метод” важан научни метод, а да научни индикатори и критеријуми вредновања, налажу принцип да “догађај мора бити у историјском контексту”.
Сагласан сам са оцјеном Ђукановића да је Црна Гора највећи губитник Великог рата, иако је била на страни држава побједница. Велика је то тема, али за претходну оцјену је потребна историјска подлошка. Треба имати у виду да је суверен Црне Горе објавио рат Аустро-Угарској, те да су Црна Гора и њена војска пружили херојски отпор и са великим жртвама, вриједним и дивљења и поштовања. Али, чињеница је да краљ Никола није благовремено прозрео пакосну завјеру против Црне Горе, па и њега лично. Завјера је била спакована од стране Карађорђевића и одређених центара савезничке коалиције.
Никола је био присиљен да, заједно са владом, напусти земљу, чиме је окупатору, на милост и немилост, оставио народ и војску. Претпоставимо да се до средине 1918. године није могао вратити у земљу, али је у септембру те године (када је пробијен Солунски фронт) то морао учинити. Морао је ногом стати на тло своје земље, па макар погинуо. Уколико га је неко у томе ометао, морао је то урадити силом, па макар изгубио живот. Да је тако урадио, судбина Црне Горе би била другачија. Не спорећи све историјске заслуге краља Николе, неспорна је чињеница да је он, у Великом рату, учинио државно-политичке и војничке погрешке, чиме је олакшао анексију Црне Горе од стране Србије.
Историјске су чињенице да су се обје српске династије и црногорска династија Петровића међусобно надмудривале и у “братству” и у преварама. Разлог је објашњив – све оне су имале аспирације да буду свесрпски династи. А народ к’о народ – увијек је жртва властодржачких превара. У тим међусобним преварама има и смијешних догађаја. Када је 1889. године Србија обиљежавала 500 година Косовске битке, црногорски књаз Никола је био међу иностраним званицама. Пред почетак литије, испред цркве Светог Марка у Београду, на ревер књажевске одоре је закачио црни флор и, на чуђење присутних, громогласно је залелекао: “Аааај, леле мене Лазаре за Косовоооом!”. Српски краљ Милан Обреновић је касније коментарисао: “Овај нас опасно фолира”.
Данашње генерације имају обавезу да објективно пишу историју и да је непристрасно читају. Краљ Никола је историјска личност у стварању Црне Горе. Без обзира на неке грешке, заслужује споменик. Да би споменик, у лику коњаника, имао неупитну поруку, мора бити изграђен у духу хералдичких правила. Ако је успоменичено лице: погинуло – фигура коња је у положају пропињања са обје предње ноге; ако је оно настрадало од посљедица рањавања, фигура коња је у положају пропињања једном ногом; а, ако је лице умрло природном смрћу, фигура коња стоји на постаменту на све четири ноге. Свима је познато да је краљ Никола умро природном смрћу, а његов споменик у Подгорици говори другачије.
Грешке у умјетности и у тумачењу историје су могуће, али политичке грешке предсједника Владе нису допустиве. Грешке и штете, које Црној Гори чине недовољно образовани, а превише надобудни, свакодневне су. Горе од тога је када грађани на све то огуглају, па се са тиме почну мирити.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zanimljiv tekst g-dina Grahovca, izuzetno zanimljivi komentari ! Hvala komentatoru Dr na, po mom mišljenju, preciznom dijagnosticiranju autorovog „minulog rada“. Želim da ukažem na jednu nepreciznost i dvije elementarno neodržive (tendenciozne, propagandističke) teze u tekstu.
Uloga advokata Cistlera je zaista najdivniji primjer odbrane prava i profesije – činjenica je da je na procesu mladobosancima on branio Veljka i Vasu Čabrinovića, Iva Krančevića i Neđa Kerovića; velikog Principa je, po službenoj dužnosti, branio Maks Feldbauer.
Besmislena i tendenciozna teza da je Srbija anketirala Crnu Goru zapatila se jedino u užem krugu SDP jurišnika, u kome, očigledno, istorijska istina ne treba nikom.
Glupost je tvrdnja da je Crna Gora najveći gubitnik Velikog rata ! Veliki rat je donio i velika stradanja, ali i velike posledice : prvi put, od država Nemanjića Boka, Budva i svo primorje do rijeke Željeznice na ulazu u Bar našli su se u jednoj državi! (Naravno, neki od partijskih navijača može pomenuti Balšiće ili tkzv. Dobrotsku skupštinu, ali to ima težinu samo u kafanskoj argumentaciji .)
Паштро, нијесам случајно написао дио текста који се односи на Гврила Принципа.
Што се тиче дијела текста који се односи на краља Николу није тачно да је био присиљен да са породицом и владом напусти земљу већ је оцијенио да је спрешнија његова гузица од Црне Горе и народа па је побјегао из земље надајући се да ће се, кад му други ослободе земљу, уз помоћ појединих држава, вратити из избјеглиштва и поново владати Црном Гором.
Ако је било „ковања завјере“, о којој СДП Граховац, прича онда је тога било у Италији ђе је Никола основао своју војску у италијанским униформама и са црногорском капом на глави, који су угојени италијанским макаронима, смислили поздрав „Е viva vero Montenegro“ – „Живјела права Црна Гора“.
Дакле Граховац је војник ове издајничке „праве“ Црне Горе која је на Петровдан 1941. године дочекала италијанског окупатора са: „E viva vero Montenegro“!!!
Надам се да послије овог појашњења нећу морати да долазим из Никшића „да купим пелене“.
Да те прати свака срећа, па дако се сретнемо за Бадње вече да испред Цетињског манастира наложимо бадњак мира и свесрпске слоге.
Праштај брате Јастребе! Изгубим живце када видим каквим се фукарама даје простор да шире отровне лажи. Ђаволи га понијели тамо…(на Vijesti, Analitiku i CDM).
Поздрављам српски Никшић!
„…Али, чињеница је да краљ Никола није благовремено прозрео пакосну завјеру против Црне Горе, па и њега лично. Завјера је била спакована од стране Карађорђевића и одређених центара савезничке коалиције.
Никола је био присиљен да, заједно са владом, напусти земљу, чиме је окупатору, на милост и немилост, оставио народ и војску…“
Јастребе, купи пелене
Благоје, „ово смеће од чоека“ написа ипак најаргументованији текст који се односи на Гаврила Принципа.
Нико никога овдје не промовише већ се с правом даје простор за различита мишљења.
Је ли могуће да ви промовишете ово смеће од чоека и његову трулу причу?
Какав маестралан увид у право , историју , умјетност ,хералдику(фигура коња је у положају пропињања са обје предње ноге)
Каква је мисија овог Брозовог питомца , смијењеног Слобиног генерала а сада промотера западних вриједности ?
Да ли је лако бити генераал после битке и копи пејст стручнјак за све и свја .
Редовно одбрана неког , у овом случају Принципа завршава обрачуном са тим мрским великодржавнијем пројектом и жалопојком над тужном судбином „цара јунака“.
Типичан образац „кумровачке „школе чији је и програм изњедрио новог „господара“
Рудолф Цистлер је одржао бесједу о камелеонима и мимикрији ,а сто година по њему камелеон нам држи предавање о Рудолфу !
Crna Gora je bila sijepo crijevo Jugoslavije,sada je sama ovakva kakva je debelo crijevo samoj sebi.niko se za ove prostore ne interesuje pa samim tim ona predstavlja jedno zaobilazno podrucje, koje nikada u istoriji nije igralo neku ulogu ,bilo geostrategisku ili polticku.
izmisljanje neprijatelja i blacenje samih sebe je obicaj nasih politicara jos iz doba SFRj,medjutim nestankom te drzave je prestalo bilo kakvo zanimanje za ove prostore,to sto smo mi umislili da smo neko i nesto je druga stvar .
U medjunarodnoj politici je vazno sto drugi kazu a ne sta ti kao pojedinac ili u nasem slucaju kao cjelina mislimo.
Djukanovic Grahovac i ko zna ko ce se u buducnosti pojaviti ovaj prostor je zaboravljen ,jer ovuda ne prolaze ni saobracajnice ni vazni vodeni prolazi ,ovdje je sve proslost.
Za nasu sudbinu ne interesuje se niko,i price o sukobu Rusije i Amerike ili bilo cije u vezi nas su gluposti i izmisljotine,svi koji su ovdje bili brzo su odavde otisli,tako da smo sto se toga tice slobodini ,i MOLDAVKA je otisla a ne investitori.lazove i lopove ne voli niko,a mi volimo najvise to,da nije tako nebi nam se ovi i ovakvi tipovi pojavljivali ni jedan mjesec a ne vec sluasmo ih decenijama,zato bez brige Milonja dok je korito tu svinje rokcu ali ga ne prevrcu.
Odlično on poznaje istoriju, za razliku od drugaih stvari. Da je ne poznaje dobro ne bi mogao praviti takve lažne konstrukcije