„Небеса се сташе да облаче” – то вјерни народ православни, не само из Црне Горе, оплакује свог духовног вођу. „На мегдану стоји Марко ледан” – то Јоаникије Мићовић, владика будимљанско-никшићки, рођен 1959. у Бањанима, ступа на мјесто митрополита Амфилохија.
Пише: Милисав Поповић
„Гора јекну, брег се сруши један” – упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, родом из Мораче (1938 – 2020. година).
„Небеса се сташе да облаче” – то вјерни народ православни, не само из Црне Горе, оплакује свог духовног вођу. „На мегдану стоји Марко ледан” – то Јоаникије Мићовић, владика будимљанско-никшићки, рођен 1959. у Бањанима, ступа на мјесто митрополита Амфилохија.
„Дели Муса пред њим мртав скаче” – то дели Мило, „предсједник свих грађана“, бијесан што му стотине хиљада окупљених у вишемјесечним црквеним литијама под мотом „не дамо светиње“, нису дозволили да за митрополита васпостави анатемисаног распопа Мираша Дедеића, одлази у шуму.
Непозната је судбина нечесовог Ранка Ђоновића, који је огласио да ће Мила у шуми да чека. Да ли је и у којој шуми нађен и ухваћен?
Мило прави „питу“ од комита
Упамћен као велеиздајник, дезертер из Врховног савјета одбране у вријеме напада НАТО пакта на Црну Гору и Србију, а сада као заклети противник устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру и с тим у вези, противник доласка патријарха Српске цркве Порфирија у Црну Гору, Мило прави својеврсну „питу“ од новокомита, заразнију и опаснију од самог ковида 19.
Чудне ли подударности – 19 НАТО држава је бомбардовало СРЈ пуних 78 дана, таман онолико дана колико су трајале протестне литије против Миловог закона којим је Српској цркви у Црној Гори предвиђао – нишу!
„Тепсија“ за овакву Милову работу је доктор професор Драгиња, која се „прчи” – прави се важна што јој је мајка Српкиња, а против Срба и српства предводи хајку и ј… им „српску мајку“.
„Кутлача“ му је Веселин Вељовић, претходно директор полиције, а сада Милов савјетник, упамћен по тајном слању батинаша „одозго“ да у мрачном подруму пребијају преданика Александра Пејановића, некадашњег боксерског репрезентативца СФРЈ, којег ће касније полицајац и да убије. Вељовић сада јавно позива на непослушност институцијама нове Владе.
А „зачин“ су му „труле даске“, заостале из судова намигуше Весне – „кресни оком“ – које саботирају гоњење Милових мафијаша.
„Сач“ за Милову „питу“ од комита чини његов развлашшћени и распрдекани ДПС, који никако да преболи губљење 30-огодишње власти.
Иако, нажалост, више несхваћена него схваћена од оних који су је изгласали, нова Влада др Кривокапића мора смјети и умјети да благовремено заустави дивљање новокомита чији су мозгови до те мјере испрани да скачу на службена возила, а онда се као просути кромпири котрљају џадама, доводећи у опасност и себе и друге. А што је најгоре – пријете крвопролићем међу браћом какво су изазвали њима слични прије стотину година.
По свом вјероломству, као и по пљачки сопственог народа, и као двоструки премијер, и као двоструки предсједник дели Мило неодољиво подсјећа на потурчењака Црнојевић Станка којег је због његове похлепе султан протјерао у Анадолију, па му се ни гроба не зна. А књаз Никола му је удјенуо ријечи које би Милу још боље пристајале: „Ја се хтједох небу припет`, па гром сретох у висине, више волим и овако него пузит` у низине”.
По свему судећи за дела Мила, краља из Растока, било би много боље да је пао са Царева моста у суво корито ријеке Зете, него што је дочекао презир и проклетство од стране сопственог народа, а нарочито проклетство од стране митрополита Амфилохија, оног који га је давне 1998. године благословио на мјесто предсједника Црне Горе, не слутећи, како ће не много касније са тугом признати – да је благословио Јуду.
