Паровић: Границе на Балкану ниjeсу коначне
1 min read
Мирослав Паровић, лидер странке Трећа Србија већ неколико година активан је у политичком животу Србије. Оно на чему инсистирају и он и његове страначке колеге јесте да је потребно да се сада, на почетку трећег миленијума, по трeћи пут направи независна, стабилна, српска државу на Балкану.
- На бављење политиком утицало је и породично наслеђе. Мој предак Благоје Паровић био je народни херој који је као предводник 13. Интернационалне бригаде учествовао у шпанском грађанском рату. У самој Шпанији је у оквиру унутарпартијске чистке и ликвидиран, јер је био Србин и њаjозбиљнији претендент на место челника Комунистичке партије Југославије, а Тито је такве склањао.
За шта се Трећа Србија залаже?
- Трећа Србија спада у ред евро-суверенистичких странака, ми смо за концепт Европе суверених нација иза сарадњу међу њима, а против смо концепта Европе-регија који је форсиран од стране атлантиста унутар Бриселске ЕУ. Најсличнији смо странкама као што је Национални фронт у Француској или Алтернатива за Немачку и сличним. Иначе, најбољу сарадњу имамо са асоцијацијом Париз-Белин-Москва која је стационирана у Стразбуру и залаже се за идеју коју је својевремено пласирао Шарл де Гол, а то је идеја о Европи од Урала до Атлантика, о Европи суверених нација и држава које међусобно сарађују на општу добробит. Сматрамо да постојећи концепт ЕУ није добар и да је она тренутно у великој институцуионалној кризи која ће за десетак година бити још већа уколио европски народи не нађу снагу да постигну неки нови договор.
Зашто је то тако?
- Зато што је ЕУ направљена неприродно. Иницијално, то је била добра идеја и својствена је нама као народу, па стога није ни чудно што је један Србин, Димитрије Митриновић први у интелектуалне кругове увео идеју о потреби сарадње европских народа и стварања заједнице суверених држава још на самом почетку двадесетог века. Међутим, под утицајем атлантистичких снага та идеја се све више претвара у нешто друго, да се Европа све више своди на Сједињене европске државе, што је по мом мишљењу, неодрживо. Европска цивилизација је барем две хиљаде година старија од америчке и они су могли на континенту на коме су државу правили од нуле да конципирају идеју 50 држава унутар једне државе, а Европи то није лако зато што су национални идентитети много снажнији и све је јачи отпор народа који не дозвољавају да им се традиција потире, а идентитет претапа у неки јединствени ЕУ идентитет.
Шта конкретно значи концепт активног родољубља, који ви пропагирате?
- Овдје се дуго прича о патриотизму, али се у Србији мало ради на патриотизму и родољубљу. На примјер, на 900 година од рођења утемељивача српске државе Стефана Немање, друштво треба да нађе снаге да то обиљежи адекватно. Ми смо израдили монументални споменик и донирали га граду Бањалуци сматрајући да је важно да се његова идеја посебно примијени на територији Републике Српске, јер верујемо да она у будућности мора да се оснажи и да нађе неки други пут.
Видите ли РС и даље у ентитет у оквиру државне заједнице БиХ?
- Видим је као најстабилнији део БиХ – али са враћеним изворним надлежностима које су ентитетима припале Дејтонским споразумом а потом су им отете – у једној врсти конфедералног односа са Федерацијом БиХ, како се зове њен хрватско-муслимански део.
Је л би то значило ревизију Дејтона?
