• Руски поглед

Крај Споразума о отвореном небу – ко је највећи губитник

1 min read

4 године ‎ ИН4С

руски авиони, илустрација

Татјана Булатовић, Спутњик

Председник Русије Владимир Путин поднео је Државној думи нацрт закона о раскидању Споразума о отвореном небу од стране Русије из ког су раније већ иступиле Сједињене Државе. Споразум је имао стабилишућу улогу, па ће његовим нестанком на губитку бити сви, а највише, како кажу руски експерти, амерички савезници.

Предлог закона о раскидању Споразума о отвореном небу ће бити оперативно размотрен у Савету Федерације, како је рекао сенатор Константин Косачов, чим га усвоји Државна дума.

Реч је о документу који су су 1992. у Хелсинкију потписали представници 23 земље ОЕБС-а с циљем да ојачају поверење кроз механизме контроле војне активности и поштовања договора из области контроле наоружања. До 2017. споразум је имао већ 34 потписнице. Међутим, америчка администрација је у мају 2020. најавила да жели да иступи из договора, што је званично реализовано у новембру те године.

Русији и Сједињеним Државама споразум је омогућавао међусобну инспекцију и контролу, али и представљао инструмент за повећање међусобног поверења. Окончањем споразума Москва је изгубила само још један инструмент интеракције са Вашингтоном, али и Русија и САД имају разгранате групе сателита и друге изворе обавештајних информација. Мање земље савезнице САД ће, објашњавају руски стручњаци, дотле бити у проблему.

САД иницијатори окончања Споразума

Руски војни експерт Игор Коротченко напомиње да су Сједињене Државе прве изашле из Споразума о отвореном небу и без њиховог учешћа овај споразум заправо губи било какву вредност за Русију, те је стога Русија била приморана да се повуче из овог споразума.

„Ми нисмо иницијатори, али у тренутној ситуацији, полазећи од интереса наше земље, даље учешће у Споразуму о отвореном небу без учешћа САД је једноставно бесмислено. Сходно томе, наше обавештајне способности ће бити надокнађене коришћењем сателитских и електронских извиђачких средстава“, рекао је Коротченко.
Споразум о отвореном небу је био изузетно важан, имао је, како каже Коротченко, „стабилизујућу улогу за међународну војно-политичку ситуацију, али нажалост, политика Вашингтона, који се руководи себичним циљевима, довела је до тога да овај споразум изгуби на снази, а Русиjа је само констатовала ову ситуацију“.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков прецизирао је да Вашингтон де факто настављао да добија информације које размењују земље у оквиру Споразума о отвореном небу, а Москва не.

Русија ће и даље имати обавештајне информације
Војни стручњак Дмитриј Литовкин слаже се да без учешћа САД Споразум о отвореном небу губи сваки смисао јер су државе које су заједно са Русијом и САД биле учеснице овог споразума углавном амерички савезници у НАТО блоку или сателити ове државе и оне, како истиче Литовкин, никада неће одбити да пруже Сједињеним Државама обавештајне информације званично добијене у оквиру Споразума о отвореном небу.

„Када је реч о последицама руског напуштања овог споразума, не би требало превише да се узнемиравамо јер је тренутно група сателита за посматрање Земље прилично велика. Русија ће и даље имати обавештајне информације и када је реч о примању тих информација, нико га неће ограничавати условима или примедбама које постоје последњих година у оквиру реализације Споразума о отвореном небу“, истакао је Литовкин за Спутњик.
Последице по америчке савезнике
Литовкин је појаснио да ће одлука Русије о раскидању Споразума утицати пре свега на балтичке земље, Украјину, али и Грузију која је у оквиру савезничких односа са НАТО-ом и САД имала прилику да присуствује инспекционим летовима и решава своје задатке.

„Украјина је, на пример, могла да проверава југ Русије, да надгледа кретање руских трупа и изградњу нових војних објеката. А сада немају ту могућност. Сходно томе, Украјинци ће сада бити у врло напетој позицији. Балтичке земље и Пољска су могле да контролишу северозапад Русије, а сада више неће моћи“, констатује Литовкин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: