Крај Споразума о отвореном небу – ко је највећи губитник
1 min read
руски авиони, илустрација
Татјана Булатовић, Спутњик
Председник Русије Владимир Путин поднео је Државној думи нацрт закона о раскидању Споразума о отвореном небу од стране Русије из ког су раније већ иступиле Сједињене Државе. Споразум је имао стабилишућу улогу, па ће његовим нестанком на губитку бити сви, а највише, како кажу руски експерти, амерички савезници.
Предлог закона о раскидању Споразума о отвореном небу ће бити оперативно размотрен у Савету Федерације, како је рекао сенатор Константин Косачов, чим га усвоји Државна дума.
Реч је о документу који су су 1992. у Хелсинкију потписали представници 23 земље ОЕБС-а с циљем да ојачају поверење кроз механизме контроле војне активности и поштовања договора из области контроле наоружања. До 2017. споразум је имао већ 34 потписнице. Међутим, америчка администрација је у мају 2020. најавила да жели да иступи из договора, што је званично реализовано у новембру те године.
Русији и Сједињеним Државама споразум је омогућавао међусобну инспекцију и контролу, али и представљао инструмент за повећање међусобног поверења. Окончањем споразума Москва је изгубила само још један инструмент интеракције са Вашингтоном, али и Русија и САД имају разгранате групе сателита и друге изворе обавештајних информација. Мање земље савезнице САД ће, објашњавају руски стручњаци, дотле бити у проблему.
САД иницијатори окончања Споразума
Руски војни експерт Игор Коротченко напомиње да су Сједињене Државе прве изашле из Споразума о отвореном небу и без њиховог учешћа овај споразум заправо губи било какву вредност за Русију, те је стога Русија била приморана да се повуче из овог споразума.
„Ми нисмо иницијатори, али у тренутној ситуацији, полазећи од интереса наше земље, даље учешће у Споразуму о отвореном небу без учешћа САД је једноставно бесмислено. Сходно томе, наше обавештајне способности ће бити надокнађене коришћењем сателитских и електронских извиђачких средстава“, рекао је Коротченко.
Споразум о отвореном небу је био изузетно важан, имао је, како каже Коротченко, „стабилизујућу улогу за међународну војно-политичку ситуацију, али нажалост, политика Вашингтона, који се руководи себичним циљевима, довела је до тога да овај споразум изгуби на снази, а Русиjа је само констатовала ову ситуацију“.