“У Кини приватне податке држава користи само ако је угрожена. Све поред тога државу не занима, јер то поред свега кошта, а Кинези неће да плате огроман капитал да би контролисали сваког човека у држави. То ради само капитал” - надовезује се Филиповић.
Фото: ИН4С
“Кинези су почели да апдејтују целу своју инфраструктуру да буде зеленија, зато што их је Запад све време критиковао да имају проблема са животном околином и загађењем. Трудили су се 10 година да нађу решење тог проблема кроз модернизацију инфраструктуре” – говори студент из Шангаја Филип Филиповић.
О квалитету инфраструктуре у Кини – метроа, путева, железнице, безготовинског плаћање, употреба готовине и да ли је Кина постала друштво тоталног надзора или ствари ипак изгледају мало друкчије на лицу места, о примени зелених технологија у Кини, начинима одлучивања на локалном и централном нивоу и како савремена Кина гледа на духовност, како сопствену тако и ону која је дошла споља, укључујући и православље теме су емисије Србија до Шангаја у којој су разговарали студент из Шангаја Филип Филиповић и политиколог и аутор емисије, Александар Павић.
Павић истиче да у исто време Кина прави велика гасна повезивања са Русијом.
“Кинези ништа не раде селективно. Немају тај став да мора одмах да се укину сва фосилна горива. Раде оно што је најпрактичније и најкорисније за њих” – каже Павић.
Постоји једна реченица у Кини коју, наводи Филиповић, Кинези често причају странцима.
“Ако вас занима стара Кина, идите у Сијан. Ако вас занима садашња Кина идите у Пекинг, а ако вас занима будућност, дођите у Шангај” – тврди Филиповић.
Филиповић сматра да је Ку-ар код и онлајн плаћање тотално безбедно јер се Власт у Кини брине о сигурности и приватности грађања, зато што је капитал тај који хоће да узме све информације од људи, а Кина, каже Филиповић, није таква.
“У Кини нису људи ту због капитала, него је капитал због људи” – објашњава Павић и додаје да је у Америци велики страх од Великог брата, јер ако нема говотине онда ће све трансакције бити електронски забележене и неко злонамеран ће моћи да прати све што се ради, а у једном тренутку ће, каже Павић, моћи да се ускрати приступ готовини.
“У Кини приватне податке држава користи само ако је угрожена. Све поред тога државу не занима, јер то поред свега кошта, а Кинези неће да плате огроман капитал да би контролисали сваког човека у држави. То ради само капитал” – надовезује се Филиповић.
Најдужи мост у Кини је 167 километара и још гледају, истиче Филиповић, како да развију инфраструктуру.
“Колико је развијена мрежа аутопутева, толико је развијен и железнички саобраћај. Старија генерација брзих возова је ишла 300 км/сат, а новија иде 350 км/час. Унутар земље људи се пре определе да иду возом него авионом” – прича Филиповић.
Филиповић наводи да је за већину Кинеза теорија о чиповању људи научна фантастика и да не би хтели да се то деси, јер би на тај начин држава могла да контролише људе, а држава нема амбиције да тако контролиже народ.
Кинези имају пет, шест легалних религија и још неколико које могу да постоје, али нису легалне.
”Православље било најближе кинеској духовности и највише одговарало кинеским државним интересима, с обзиром да се православне цркве, за разлику од увезених западних, труде да раде у симфонији са државом. Треба се ближе упознати са делатношћу Светог Јована Шангајског, који је био Србин пореклом, каже Павић. На то се надовезао Филиповић, цитирајући једног свог професора који је рекао да је ”православље права вера, док су католици политичари.”
