Смрад једне прозаичности – фама о Басари

Пише: Божидар Ровчанин

Ако писца, приповједача у процесу стварања не морају, (а могу) да обавезују историјске чињенице, већ само лична (по)етика, то правило ваљда не важи када приповједач (онај који легално намеће, снагом своје имагинације, своју слику свијета податним читаоцима) ногом зађе у реалност. Или он има право, будући занесен својом фикцијом и уфиксан хемикалијама као суплементима крхкога бића, да настави да „лаже“.

Ако је књижевност добро скована неистина, има ли право опијени умјетник да млати? Свакако да има право, али свакако да му се мора скренути пажња да „не сере више“, како би се то рекло у Басарином стилу.

Када овако блефира, лупета и проклизава када је плитка ЦГ политичка сцена и историјски догађаји у ЦГ у питању, колико ли тек „прди“, што рек’о Басара, када се дохвати озбиљнијих философских тема нас „неонихилиста“ стваралац.

Говори о неком референдуму у ЦГ као о бјелоданој чињеници несумњиве демократије за времена владавине дон Мила, шефа Вескобаро картела који је једини у историји свијета успио да сасвим ороби једну дрзаву, чланицу УН, а на путу за обећану ЕУ. Можда би за приповједача инспиративније и по приповиједање корисније било да се позабави Бијелом књигом која се тиче референдумске преваре, него сто референдумску лаж третира као некакво демократско достигнуће. Референдум је покраден, помрачени мој Светиславе!!!

„ЦГ је 2006. већински преломила паметно, али се народни пјесници, комесари, лопови и јуродивци, диљем српског света, нису с тим помирили“, тврди Свети и Славни Басара, пореклом провинцијалац.

Од свега је тачно само да се „народни песници“ нису помирили са однарођеним режимом, њиним лажима, већ су остали да дијеле судбину свог народа, за разлику од режимских пјесника. Помрачени Светиславе, комесари, лопови и јуродиви долара ради, били су извођачи радова дон Мила који је директно и индиректно одговоран за „црне тројке“, за пребијања и „паметне преломе“ у мраковима паркова и улаза, за стотине клановских убистава сиром Балкана, од 1997. до данас. А као што не зна помрачени Светислав, међу жртвама, било је и новинара, и љекара, и пјесника, и професора, и полицајаца поштених, и политичара, и студената, и кошаркаша…а не само наркодилера који нијесу „поштено“ радили свој посао.

Зајебо си се мало, помрачени Светиславе!!!!Упоређујеш бабе и забе! Наравно да Мило и Борис нису исто, али немој да мислиш да је Мило храбра жаба ако је поткован ко пастув. Јесте крвожедан, али није нимало храбар! На објекте свога гњева, слао је друге људе!

На крају, млатиш, млого млатиш, помрачени Светиславе, поготово када Литије и Светога Василија браниш од Цркве и вјернога народа!!! Срећом, немају ови Сакременти употребну вриједност која је твоме Миласу потребита!!!

Када се продаш, мој Басарице, а што ти баста, онда ти пролазе код свих заштитника људских права, од Триглава до Ђевљелије, мизогине књижевне контеплације да „жене немају душу, већ само вагину, празнину“.

Тако и Лисици Драшковићу, пошто се продао, пролази и не смета да позове на сјечу муслиманских десница које су се ухватиле за барјак са полумјесецом. Зато ни Миловим доскорашњим „партнерима“, читај финансијерима, са демократског запада нијесу сметали његови злочини. Све вас веже недостатак образа! Наравно, Басара Светиславе, авангардо над авандардама, слободоумниче ван свих умовања, није циљ књизевности да буде морална или да подстиче етичност. Знамо то већ! Тако си нам се десио ти и овај општи суноврат!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: