Његошева Биљарда
1 min read
Биљарда
На данашњи дан, 29. марта 1838. године на Цетињу је завршена изградња Биљарде, Његошеве резиденције.
Нова резиденција црногорског господара Петра II Петровића Његоша, назив је добила по првом билијару донесеном на Цетиње, који је био омиљена игра многих владичиних гостију. Подигнута је, по савјету руског дипломате Јакова Озерецковског и по његовом нацрту, новцем који је црногорски владика донио из Русије, након посјете Царевини 1837. године. У почетку се звала Нова кућа. За ондашње прилике на Цетињу била је огромна грађевина.
Остављала је утисак замка са пространим двориштем, ограђеним јаким правоугаоним зидовима, и четири одбрамбене куле на угловима. Након њене изградње, владикатска управа се по први пут просторно издвојила из Цетињског манастира. Била је средиште политичког живота и послије Његошеве смрти, као резиденција црногорских књажева, простор за министарства, државне институције, прве средње школе… Више пута је трпјела измјене, а аутентични изглед добила је поново 1951. године, на стогодишњицу Његошеве смрти. Иако одавно није највећа цетињска зграда, „Биљарда“ и данас доминира црногорском пријестоницом. Основни архитектонски концепт „Биљарде“ одговара изгледу средњевјековног замка. Резиденција је направљена као издужена правоугаона камена грађевина на спрат, изузетно скромне обраде, покривена оловом, ограђена је високим каменим зидом са округлим кулама на угловима и капијама на свакој страни.
Дужине је око 70 метара, а ширине 7,5 метара, има 11 просторија у приземљу и 14 на спрату. Одређени број просторија Његош је користио за своје личне потребе, док је већи дио био намијењен Сенату, перјаницима и другим државним органима, као и за боравак угледнијих гостију.
„Биљарда“ је служила и Његошевим наследницима, све до 1867. године: књазу Данилу, а потом, накратко и књазу Николи. У њој је послије пресељења из манастира једно вријеме радила Његошева штампарија, основана 1834. године, затим Богословија, Гимназија и накратко Дјевојачки институт. Почетком XX вијека коришћена је за смјештај министарстава, а између два свјетска рата за потребе војних установа. У дворишту Биљарде 1916/17. године смјештена је рељефна карта Црне Горе са павиљоном који је пресјекао оградни зид.
Изнад саме „Биљарде“ и манастира налазила се никад довршена кула „Табља„, осмишљена да брани манастир. Са градњом куле започео је Његош 1833. године. Изградњом „Биљарде“ ова кула је изгубила функцију, па су са ње испуцавани почасни плотуни, а на њој истицане одсјечене турске главе. Качење глава престало је 1850. године, а одсијецање тек наредбом књаза Николе 1876. године. Касније је претворена у звоник са којег се оглашавало велико звоно. “Табља“ је срушена 1938. године приликом уређења платоа за изградњу саборне цркве, а дио камена искоришћен да се направи мали једноставни звоник.
Владари су се из „Биљарде“ иселили 1867. године, али су државне установе остале смјештене у њој све до подизања Владиног дома, 1910. године. Данас се у Биљарди налази Његошев музеј.
