• Наша Србија

Српски тест на корону до краја априла: Стручњаци Хемијског факултета омогућиће домаћи пројекат за брзо откривање вируса

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Фото: Ж. Кнежевић

До краја априла Србија ће добити свој серолошки тест на присуство антитела на САРС вирус на бази антигена произведених у земљи.

Крајем године би, у оквиру пројекта „Капсидо“ који финансира Фонд за науку Србије, требало да се појави и прототип антигенског теста, који ће се даљим истраживањима учинити много осетљивијим од постојећих, тако да ће моћи да детектује корону у раној фази болести, што је од пресудног значаја за оболеле. На овим важним пројектима које финансирају Фонд за науку и УНДП тренутно раде професори и асистенти на Хемијском факултету у Београду, у сарадњи са колегама са Пољопривредног факултета и Института ИНЕП.

У разговору за „Новости“ проф. др Тања Ћирковић Величковић, са Катедре за биохемију Хемијског факултета, руководилац пројеката, каже да се са Институтом за примену нуклеарне енергије – ИНЕП, ради на развоју одрживог серолошког теста, за присуство антитела на ковид. Назив пројекта је „Производња серолошког елиса теста на присуство антитела на вирус корона“.

– Регистрација нашег српског теста, са домаћим компонентама, очекује се крајем априла месеца – каже проф. Ћирковић Величковић.

– Тест за антитела већ производи ИНЕП, али са протеинима које набавља из иностранства. Те исте протеине сада ћемо производити код нас и неће морати да се купују. Једном када овладамо технологијом за производњу протеина, моћи ћемо лако да се прилагодимо и променима које настају услед мутација. Од четири протеина вируса САРС ЦоВ-2 који изазива ковид 19, изабрали смо онај који се најмање мења, а то је Н протеин. Највише мутира протеин С, тј. протеин шиљка. Очекујем да ће такав тест бити мање подложан грешкама, услед појаве мутација.

Присуство короне може се утврдити и у лабораторији, која није сертификована да ради ПЦР, јер постоје и антигенски, односно брзи тестови. Они се сада купују и увозе из иностранства, или се комплетирају у земљи на основу увозних компоненти. Наши хемичари желе да унапреде и те тестове, али и да их производе у Србији.

– Проблем постојећих антигенских тестова је њихова ниска осетљивост – објашњава професорка Ћирковић Величковић. – То значи да морате имати много вируса у организму да би се он детектовао. Да бисмо их учинили осетљивијим и детектовали вирус на почетку инфекције, наша идеја је да користимо магнетне честице којима бисмо, уз употребу специфичних антитела, концентровали те протеине, вирусе, и тиме тесту подигли осетљивост. У сарадњи са колегама са Пољопривредног факултета, требало би да се осетљивост овог антигентског теста, практично, подигне до нивоа ПЦР. Ако буде заинтересованих компанија, могли би и да се производе код нас и извозе у друге земље.

Одговор на ефикасно цепљење

Основна дијагностика за ковид 19 се базира на два типа теста – ПЦР и антигенски тест за детекцију присуства протеина вируса у серуму оболелих особа. Поред тестова који детектују вирус, постоје и серолошки тестови који детектују присуство антитела на вирус, која настају по прележаној инфекцији, али и као одговор на ефикасну вакцинацију.

Употреба специфичних антитела произведених у животињама, односно специфична антитела на одговарајуће протеине вируса је поуздана алтернатива ПЦР тесту, али озбиљан недостатак ове методе је њена недовољна осетљивост.

Како би се унапредило истраживање, Хемијски факултет је од Фонда за науку добио средства да „појача“ аналитику протеина које производи за развој тестова са уређајем за масену спектрометрију високе резолуције, који ће бити најсавременији и најбољи у земљи и региону. За потребе проширења капацитета производње протеина, факултет се обратио за помоћ Влади Србије и очекује позитиван одговор.

– Када аплицирамо за пројекте из европских фондова, тражимо и опрему – каже наша саговорница.

– То је допринело да смо у региону препознати као центар изврсности за науку о протеинима. Имамо одличну опрему за аналитику протеина, која ће сада бити додатно унапређена.

Пројекат „Капсидо“ ће развити основну методу детекције вируса на бази специфичних антитела произведених у животињама на Н-протеин вируса (нуклеокапсид протеин).

Осетљивост ове методе биће унапређена употребом различитих стратегија – развојем имуно-ПЦР методе и методе имунопреципитације вируса специфичним антителима пре детекције истих у елиса тесту, имуно-ПЦР тесту, или масеном спектрометријом високе резолуције. Србија ће развити алтернативну и одрживу технологију детекције вируса САРС ЦоВ-2 која неће зависити од глобалне доступности ПЦР тестова. Такође, резултати за ове тестови би били знатно бржи. За пи-си-ар је потребно 12 до 24 сата, ови би били готови и за 15 минута.

Извор: новости.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: