Ђуровић: Претходна власт се потрудила да домаћег пољопривередног произвођача уништи
1 min read
Аница Ђуровић
„Црногорски туристички и пољопрвредни потенцијал постоји само на папиру, за шта се здушно „потрудила“ ДПС. Небројено пута смо свједочили обећавајућу причу, која се понављала из године у годину. Сан о уређеној земљи туризма и пољопривреде сања више пољопривредних произвођача који су унијели свој живот, напор и одрицање, да испуне сваки услов за покретање производње, сваку ситницу која је тражена за пољопривредни кредит, а да након тога буде одбијен. Направљено је вашариште у ком је претходна власт направила умјесто узорних и остварених пољопривредника само аматере и хоби произвођаче“, наводи се у саопштењу Анице Ђуровић, чланице Главног одбора Уједињене Црне горе и кандидаткиње за одборницу коалиције „За будућност Никшића„.
Она истиче да су брига и стрепња свих из Никшића, али и из Црне Горе, јер им род пропада сваким минутом, сада узалудни, јер претходна политика је била политика повлашћених.
Ђуровић је казала да „смо и сами видјели листу фирми кроз аферу Абу Даби, гдје се штитио закон јачег. Питање је – ко ће малог да заштити?“
По ријечима функционерке УЦГ, претходна власт се потрудила да домаћег произвођача уништи, не понудивши конкретно рјешење око откупа пољопривредних производа.
„Стање у ком је претходни министар доводио произвођача је стање биполарности, у ком у једном хвали квалитет домаћег производа, а у другом увози што се увести може“, казала је.
О томе нам довољно говоре званичне статистике (према подацима МОНСТАТ-а у дијелу Стандардне међународне класификације: увоз млијека, мљечних производа и јаја 43.097.178€ извоз 347.254€, увоз воћа и поврћа 62.292.378€ извоз 7.158.571, месо и прерађевине од меса 89.438.716€ извоз 10.218.253, житарице и производи од житарица увоз 60.691.328 извоз 6.871.285, пића увоз 46.178.826 извоз 20.314.171) да се једно мислило а друго радило, па је тиме нас – произвођаче – довео у стање изнемоглости до до беспомоћности.
Ђуровић истиче да су узалудне све стратегије које су писали да би испунили само форму, јер суштина је болна. Узалуд су била знања из тржишта и маркетинга када научено нијесу дозволили спровести.
„Туризам у ком се форсира увозни кајмак, јер је јефтињи, увозна вода, јер је покровитељ, лук и кромпир из Холандије – је неодржив. Сињајевина која је пољопривредни рај, требала је постати пологон за војне вјежбе, а нико се није сјетио да би се могла направити добра инвестиција у домену овчарства умјесто инвестиције у бориће, које је сама природа побиједила у борби над лажном екологијом“, казала је Аница Ђуровић и упитала:
Има ли кромпира/кумпијера/кртоле у Црној Гори? Мислим да има. Па зашто се увози кромпир из Француске?