Јуче тачно у 15.56 Сандри Јанићијевић (36) зазвонила је апликација на мобилном телефону да јој јави да у року од једног минута мора да се склони од ракетног напада у склониште!
Сандра је једна од 1.500 становника Кидрона, села од 500 кућа у Израелу насељеног људима са простора бивше Југославије.
– Ја сам срећом на одмору у Новом Саду, а да сам сад у Кидрону, у Израелу, морала бих да одем у склониште. Примирје је управо прекинуто и ракете су поново почеле да лете, а наше село је само 35 километара од Појаса Газе – прича она.
У Израел је отишла 2000. године, а пре ње њени родитељи, још 90-их.
– То је село које су 1949. године основали људи са простора бивше Југославије, Јевреји који су преживели Холокауст. Данас у Кидрону живи трећа генерација Југословена, углавном из Хрватске и Србије. Нису сви Јевреји, већ и они који су с њима у браку, или просто пријатељи, као ми. Људи из Босне данас нема, као ни из Словеније. Била је једна македонска породица из Титела – прича Сандра.
Она је с родитељима живела у Србији, где су 80-их година упознали Израелца који је у Новом Саду основао увозно-извозну фирму.
– Моји родитељи су код њега радили, а кад се 90-их код нас заратило, отишли су на његов позив у Израел. Ја сам им се са сином придружила 2000. и од тада смо тамо – прича Сандра.
Кидрон је основан као пољопривредно село. Свако ко је стигао добио је петла, кокошку, краву и парче земље. Данас се овим послом баве свега четири породице. Службени језик је хебрејски, употребљава се арапски и енглески, али често се у овом екс-Ју селу чује српски.
– Наши људи су оснивачи, и долазили су најчешће из Београда, Војводине, има понеко с Косова, а из Хрватске највише из Осијека. Село није велико, има музеј у ком се чувају предмети оснивача, као и трг посвећен њима – прича Сандра, која је, као и њен син, добила боравишну визу у Израелу, али су њени родитељи морали да се врате 2006. године јер нису испуњавали услове.
За живот у Израелу каже да је леп кад није рат.
– Израел је пет пута богатији од Србије, величине је Војводине, нема воду, а извози храну. То је заиста страшно сазнање кад видите да водом богата Војводина пре две године гори од суше. Тамо чак и морску воду филтрирају да би заливали поља – прича Сандра.
А кад је рат, онда се и до 168 пута дневно иде у склониште.
– Звучи невероватно, али је тако. У Израелу ниједна кућа не може да се изгради без собе-склоништа, од бетона. Тек кад инспекција прегледа ту собу, можете да градите остале делове куће. Кад су ракетни напади, морате у склониште. Имате минут да одете у њега (они ближи Гази имају само 15 секунди), и најчешће изађете после 10 минута – каже Сандра. Челична купола, која снима, обрађује и пресреће ракете у ваздуху, које прете насељеном подручју, последњих година доноси им ипак неки осећај сигурности, каже она.
Улица
Неколико улица у израелским градовима носи име по српској, некада југословенској престоници, Београду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
