Омрчено би несмјењивог одлучно не(ћкање)!
1 min read
Мило Ђукановић
Пише: Др Момчило Д. Пејовић
Нећу потписати…! Ма не пада ми на памет да потпишем…!? Потписати нећу…!? ПОТПИСАЋУ! ПОТПИСУЈЕМ, (…) али ћу истраја(ва)ти на (пр)овјери уставности!
У један „вакат или перо“, макар на домаћој политичкој позорници, могло је бити „предсједнику свих грађана“ да својим политичким противницима јасно и гласно каже „НЕ“, и чак онако бахато, надмено и осионо по сред парламента, зајапурен у лицу од бијеса, да се „мушки“ залети и назове посланика „битангом“, а уз то му још (при)пријети прстом! „Храбро“, нема шта! „Мушки“, још и више!! Политички „промишљено, зрело и мудро“!? Крајње простачки би, па макар долазило и од једног државника таквога кова са балканских простора! Морао је, већ једном, показати своје право лице, а годинама га је доста добро и вјешто укрива0о!?
Како су године пролазиле, а не мијењајући често фотеље, само премијерску и предсједничку (партије и државе) у тродеценијској његовој служби, власти и режиму, тако нешто ријетко се дешавало, а сада у посљедње вријеме постало је све чешћи „случај“!
А, да вам је неко рекао, до прије годину или двије уназад, да ћете чути или слушати од несмјењивог страначког лидера и уједно „предсједника свих грађана“, не и мог одавно, да се „варака“ сам са собом ријечима НЕЋУ – ХОЋУ, рекли би да је тако нешто немогуће ни у помисли, а камо ли чути, учинити и још потписати; претходно речено „обрисати“ послије омрченог и одлучног, дрчног нијекања или одбијања: НЕ, НЕЋУ ПОТПИСАТИ! А не прође дан или највише два, он се „одлучи“и (п)отрча, брже боље, да потпише и јавно изјави: „ХОЋУ, (…) ПОТПИСАЋУ“!
Што би рекли наши стари: „Некад било сад се (с)помињало“! Е, није се имало куд више, а нити се даље одлагати могло! Онемоћао је политички, потпуно оронуо! Изгубио изборе и отишао у бездан опозицију са „најјачом странком“, која је како рече „снага државе Црне Горе“!? Није му ни лако, послије толико година и (изб)орних „побједа“, пуне три деценије! Бреме је то година! Оне су саме од себе терет који ће га сваким даном све више притискати! А би, не тако давно, кад моћно партијски и државнички рече: „Ово је нека нова Црна Гора. Мораћете се навикнути“! Ваљда је сада видио да без „златног/их спонзора“ нема изборних побједа!? Још и додаде: „Не залијећите се (…)!!! А сада се сам самцијат бијаше залетио и наравно у политич0ки суноврат обршио!
Ко ли ће сада да се навикава на „(Н)ову Црну Гору“? Обрни и(ли) окрени, свакако се он (не)вољно навикавати мора! Наравно, још не схвата да више нема и нити може бити „дриблања“ грађана, политичког и дугог, па ни другог било свакојаког! Напреже се свим силама, од бијеса сав црвен и зелен у лицу, макар да одглуми неку рутинску ролу мању од бројних које је (од)игра(ва)о дуго времена у политичкој својој каријери, без напора и проблема! Ни тога више нема односно тога је многоструко све мање и мање!
Тако је то кад почну, једна по једна, да отказују виталне политичке и животне функције! Оде све у бестраг и бесповратно! Тако изгледа то кад један политичар и државник, са тродеценијским искуством на највисочијим функцијама, изгуби „животни компас“ и не схвати сву пролазност политичке и државничке каријере и уједно овоземаљскога живота! Колико још може издржати и потрајати на црногорској политичкој сцени, а која се за њега и његову „најјачу странку“ потпуно наопачке окренула?
Чему да се нада један потрошени и истрошени политичар и државник, који је током цијеле своје политичке каријере глумио државника, обећавао „бољи живот“ његовим грађанима са слоганом „ми знамо како“, ишао из (по)бједе у (по)бједу, вршећи политичке подјеле међу народима, нацијама и припадницима разних конфесија? Да ли је био толики слијепац или постао дементни старац, који је прије времена остарио, да не види и не чује своје „одане“ дугогодишње „савјетнике“ или им он заиста више не вјерује, јер су га управо они добрим дијелом (из)варали, а себи стварали дебели заклон иза кога ће моћи остатак живота лагодно (про)водити?
Они, са запада Европе су га политички „потрошили“ остварујући своје политичке циљеве уперене према земљама Југоисточне Европе или Балкана. Пред овима у Црној Гори, као политичар и државник истрошио је све што је имао на располагању почевши од избора, подјела, манипулација, обећања, арапских инвестиција, подвонога кабла, и ко све може набројати чега све није било за три деценије његовога владања односно режима! Наравно, ту је и економски колапс или државни дуг од безмало 4 милијарде еура, готово све у времену „обновљене независности“ и бољега живота, стандарда грађана! То је биланс „владавине“ несмјењивог или „двометрице“ Нокове!
А на другој страни је његово лично богатство и богатство његове уже и шире односно прве фамилије, које превазилази неколико стотина милиона еура!? Тако барем кажу они који знају процијенити вриједност његових знаних и незнаних некретнина и банковног капитала у земљи и иностранству! А све стечено од мјесечног личног дохотка и бројних дневница у вријеме седмоструког премијерства и непотпуно двоструког предсједниковања „просперитетном“ и ојађеном државом Црном Гором!
Остало је записано, од његовог сада великог политичког обожаватеља и подржаваоца (не)дјела, тзв. од милоште Нока, а некада веома љутог или боље речено најљућег страначког лидера, да му је једном приликом, при неком сусрету, на једно питање одговорио: „(…) Да ми може бити“! Е, тога нема више, а све ће га и мање бити, па и тако да потраје требао би да буде презадовољан! А шта би сада (у)чинио „да му само може бити“?
„Пуче колан свечевој кобили, обрнуше кола низа страну“! А ни он сам више не зна што чека и до када ће тако да „самује“ у предсједничкој фотељи, а тек је прешао половину другога мандата, која само што га није притиснула односно поклопила! Можда види, а можда не види, не чује и нити осјећа опасност од пада са столице на којој је још, с тешком муком одржавајући баланс да из ње не исклизне!?
Гдје ли му је „савјетник-пензионер“ звани „Брко“ да га посавјетује? Готово сви „лаганице“ отпливавају од њега, грабећи ка политичкој пучини да буду, када пригусти, на што већој дистанци!
Учестало је било не(ћкање) „предсједника свих грађана“ око потписивања разних закона, а посебно око Закона о слободи вјероисповијести за који се био понадао да му неће утећи и да ће се од њега добро „уталити“? Превари се уједе га гуја! Наравно, нећкања је било и око опозива седам његових амбасадора, којима је била најјача политичка референца послушност и оданост њему лично! Закони и опозиви усвојени и донијети у Скупштини Црне Горе па дати њему на потписивање, а он их исте вратио непотписане да би их опет добио па одбио и на крају пристао да све потпише, мимо воље и још мање жеље и потребе своје!
Нанећкао се и натрчао „предсједник свих грађана“ у непуне мјесец или два дана више него за цијеле три деценије своје осионе владавине, одазивајући се сада на позиве оних којима је некада моћно знао одбрусити, (за)пријетити, увриједити их, игнорисати њихове захтјеве и томе слично! То „одбијање и нећкање“ да се не потпишу закони и опозиви које доноси Влада, попримило је димензију трагикомичног и отужног чина тамо неке женске особе сумњовога морала из амбијента „црвених фењера“, која би хтјела да постигне што већу „тржишну цијену“ за своје (у)слуге иако се унапријед цијена тога „посла“ зна(ла)!
А само се сјетите сцене, из не тако далеке политичке прошлости његове, са Осмог конгреса „најјаче странке“! Како је тек тада загрмио, обећавао, снажно и одлучно истрајавао на заокруживању црногорскога идентитета, новога црногорског човјека, нове монтенегринске историје, нове партијске православне цркве Црногораца односно монтенегрина, за све атеисте, партијске људе и (не)вјернике! А на 9. ванредном конгресу спласнула је његова „грмљавина“, нестала су бројна обећања и једва да је давао знаке свога политичког живота (из)рекавши „испод гласа“ да је ДПС „снага државе Црне Горе“!?
Ееееее, бијаху то нека друга времена и прилике политичке, додуше не тако давне неко скоро па „од јуче“! А сада, Нокова „двометрица“ нашла да се игра сама са собом НЕЋУ – ХОЋУ! Докле? Ту употност не помаже, а истрајност води у провалију над којом се добри0м дијелом већ нагнуо без могућности да поврати равнотежу! „Коме пукне чело куку њему“! Ко ли је његовим партијским „југендима“ поломио крила и заврзао језик у чвор“, па се само (ко)прцају на неким повременим патриотско-комитским скуповима све пријетећи гладним желуцима и машући празним џеповима!
Спашавај се ко може, гласила би парола првог официра – капетана са брода ДПС-оваца, који бесповратно тоне! Несмјењиви као „не види“, већ чека, свој коначни политички крај, сам себе храбрећи ријечима: НЕЋУ – ХОЋУ!? ПОТПИСАЋУ СПОРАЗУМ О КРИВИЦИ!!! Иако „одлучно“ рече: ПОТПИСУЈЕМ (…), једва се чу глас несмјењивог „предсједника свих грађана“ и уједно политичког лидера ДПС-оваца! „FAMA VOLAT“!
Potpisace Sonja nego sta ce, no tvrdi pazar kao prijateljice noci.To je njemu u karakteru.
I moj mali stalno: Oću ka*it, mi trk za tutu, on neću ka*it. Prozvali smo ga Milo ka*i.