(ФОТО) СПД “Јединство“ литургијски прославило свог заштитника Светог Саву, наступ Градске музике на тргу

Фото: Андреа Шеваљевић
Светом литургијом, уз резање славског колача у цркви Светог Николе у которском Старом граду, Српско пјевачко друштво „Јединство“ 1839 Котор, данас је прославило свога заштитника Светог Саву.
По традицији, Градска музика Котор је на тргу између цркава Светог Николе и Светог Луке одсвирала Светосавску химну, а присутнима, међу којим су били и предсједник општине Котор Владимир Јокић, предсједница Скупштине општине Котор Маја Мршуља и потпредсједник општине Котор Синиша Ковачевић, обратио се ректор Цетињска богословије Гојко Перовић.
„Сви људи добре воље, којима је срце пуно љубави према ближњима и тражења Божјега лица, ево лијепога дана у древном которском граду, када по традицији у један дан поздрављамо светитеља Саву и почетак прославе мученика Трифуна, којег славе наша браћа католици. Ово је дан који нас окупља и, како би савременим језиком рекли, обнавља наше системе и пуни наше батерије, јер како би Његош рекао, човјек је избачен из врата раја и сам собом чудо сочињава. То каже Његош за човјека, за људски род, од кад је избачен из рајског врта, а сви се сјећамо, јер нема културе, нема цивилизације, нема умјетничкога израза који не чини сјећање, или не изражава жудњу, да се човјек врати близу Богу, онако и онолико колико је био близу Богу у рајском врту. У рајском врту, можемо вјеровати, можемо замислити, можемо се тако надати, да је у том рајском врту било много птица које различитим гласовима, различитим звуцима, свака по своме дару и како је Бог дао, славе једног јединога Бога“, казао је отац Гојко.

Он је рекао и да је историја човјечанства са једне стране често историја муке, свађе, патње, ратова, невоља, трагедија, до темјере да се човјек пита што ћу овдје, на земљи и има ли смисла људска историја.
„Али, ако би је погледали свеобухватно, знаћемо да је било тренутака, да има мјеста и да има дана, као што је овај лијепи сунчани дан у древноме граду Котору, када људи сабрани око Бога, враћају вјеру и враћају сјећање да и данас понекад можемо да запјевамо различитим гласовима једну лијепу пјесму, једном истом Богу. Данас овдје славимо светитеља Саву, архиепископа српског, архиепископа жичког. Ова мелодија „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“,, коју сте сада чули, коју је произвела Градска музика Котор, записано је у документима, први пут је отпјевана на Цетињу 1856. у присуству књаза Данила и кнегиње Даринке и тамошњих богослова. Што се тиче докумената са приморја, та се пјесма пјевала и раније. Она је свакако новијега датума. То је пјесма 19. вијека. Она изражава дух 19. вијека. Али, историја Црне Горе и историја црногорског приморја и Боке которске, зна да се та пјесма никада није прекидала, а непрекидност неког умјетничког дјела свједочи о трајању љепоте изражене у умјетности. Љепоту и умјетничко дјело ништа не може угасити. Она наџивљава и пролазност земаљскога вијека“, рекао је о. Гојко.
Данас је у цркви на грузинском пјеван „Тропар Св. Нини.
„Јер данас Грузинска црква, тај древни хришћански народ слави Нину, просветитељку Грузије, која је много старија него што можемо да поменемо историју нашега народа.
Oce Gojko sve ste lepo rekli,samo je istorija Srba starija od Gruzijske,sa uvazavanjem nase braće po Veri iz Gruzije i Svetoj Nini,koja je krstila Gruziju,kao sto je nas Sveti Sava krstio Srbiju.Po tome su i Sveti Sava i Sveta Nina Ravnoapostolni.Pozdrav Srpskom Kotoru i Srecna Slava Sveti Sava.
Vazda pjevali djeco nasa zlatna.