ИН4С

ИН4С портал

Дојче веле: Јапански нагли опроштај од Курилског сна

1 min read
Почетком децембра је Русија на Далеком Истоку пустила у употребу високо-модерни ракетни систем: батерија на курилском острву Итуруп је у борбеној спремности

Почетком децембра је Русија на Далеком Истоку пустила у употребу високо-модерни ракетни систем: батерија на курилском острву Итуруп је у борбеној спремности, јавила је ТВ Звезда, канал руског министарства одбране. Руско саопштење је било изненађење за јапанску владу. У октобру је Москва говорила само о привременом премештају због одржавања маневара. Токио је корак Москве одмах прогласио за “неприхватив”.

Стационирање овог система ствара војне чињенице са далекосежним последицима: Русија помера линију своје одбране у Пацифику према УСА и вашингтонском савезнику Јапану директно уз јапанску територију и тамошње америчке војне базе. Мобилни одбрамбени систем С-300В4 испаљује хиперсоничне ракете и може да истовремено погоди 24 циља на до 400 км удаљености и на до 37 км висине.

Узалудна офанзива шарма

Стационирање на Итурупу такође доказује да Русија хоће и да задржи ова острва и да их војно користи. Чиме умиру све наде Јапана да ће постићи споразум у конфликту око Курила са Русијом. За седам година је бивши премијер Јапана Шинзо Абе више од двадесет пута преговарао са руским председником Владимиром Путином не би ли оконачао територијалне несугласице око четири Курила, северно од Хокаида, која је СССР заузео у завршној фази другог Светског рата. Овом преговарачком офанзивом шарма је Абе изазвао велики зачуђеност код својих западних партнера, но он је итекако хтео да нађе решење за Куриле не би ли отворио пут за потписивање мировног споразума са Русијом а тиме ставио тачку на други Светски рат.

Његов наследник Yошихиде Суга је у септембру потврдио да жели да доведе до краја ове преговоре. Из тог сна је сада Јапан врло грубо пробуђен. “Стационирање значи да је Абеов курс пријатељства са Русијом доживео тотални крах”, сматра Себастиан Маслов – немачки експерт за Јапан. “Скорашње потписивања мировног споразума између две земље је стога постало мало вероватно”, каже Маслов који је доцент на првом Женском Универзитету Сендаи у Јапану.

Са друге стране најновији развој ситуације би за Јапанце морао да буде све, само не изненађење. Јер Русија на острвима Итуруп и Кунашири већ годинама држи око 3.500 својих војника а у марту 2018 је на цивилном аеродрому на Итурупу стационирала и два борбена авиона типа Су35С. Сем тога је Москва на ово острво довукла ракете кратког домета, радарске станице, дронове и једну артиљеријску јединицу. Да Русија уопште нема намеру да Јапану врати Куриле је у августу 2019 потврдио и тадашњи премијер Дмитри Медведев официјелном посетом Итрупу.

Дуготрајуће илузије

Упркос томе је Јапан и даље неговао илузију да може остварити пробој у преговорима. Још на сусрету с почетка 2019 су Абе и Путин били договорили да их убрзају. Као подлога је требало да послужи заједничка декларација из 1956 године, којом је СССР обећао да ће Хабомаи и Схикотан,  два Јапану најближа острва, вратити Токиу а питање суверености над два преостала дефинисати мировим споразумом. Сва је прилика да је Абе био сигуран да ће својом политиком добити назад прва два острва а над друга два, за почетак, договорити заједничку јапанско-руску управу.

Али очито је правио рачун без крчмара. Русија Куриле посматра искључиво у светлу своје одбрамбене стратегије на пацифичкој обали, стретегије усмереној ка УСА. Москва жели да ратну морнарицу УСА држи на дистанци. Русија је увек посматрала одбрамбени савез између Јапана и УСА као централну сметњу договору око Курила и мировном споразуму са Јапаном а плаши се и стационирања УСА ракета средњег домета на територији Јапана након што Америка није продужила уговор о забрани овог оружја, који је истекао у августу 2019.

Руски продор у вакум моћи

Сем претварања Курила у војну базу, Москва је одлучила и да појача своју пацифичку флоту до 2027 са 70 нових бродова. Само ове године је у море поринуто њих 15. “Русија очито придаје већи значај свом геостратешком присуству у азијско-пацифичком простору”, објашњава експерт Маслов. При чему Москви очито годи вакуум моћи, који је УСА под Трумпом оставила у региону.

Сада јапанска влада зазире од пацифичког савезништва између Русије и Кине. Забринутост Токиа је оправдана: крајем октобра је Путин изјавио да је војни пакт Москве са Пекингом “итекако могућ”. Већ осам година Русија и Кина одржавају заједничке маневре у Јапанском, Источнокинеском и Жутом мору. Пре две године је на стотине тенкова и хиљаде војника из Кине учествовало на највећим маневрима после другог Светског рата у руском источном Сибиру. Кроз Јапанско море заједнички патролирају кинески и руски бомбардери од јула 2019 што и Јужна Кореја доживљава као тешку провокацију.

Стационирање моћног руског оружја на Курилима ће свакако постаћи јапанску дебату о сопственом ракетном одбрамбеном систему иако се ове године јапанска влада још под Абеом одлучила против инсталирања земаљских ракетних батерија АЕГИС. Садашња већ планира куповину одбрамбених батерија за ратну морнарицу.

На дневном реду будућих разговора јапанске владе са новим УСА председником Џо Бајденом о будућности јапанско-америчке алијанске ће фактор Русија бити још више позициониран на дневном реду него у прошлости, сматра експерт за Јапан Маслов.

Аутор: Martin Fritz

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

<

Мишина: Тврдња да умањујем број жртава у Јасеновцу је сулуда оптужба без икаквог основа

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Дојче веле: Јапански нагли опроштај од Курилског сна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *