Последњи поздрав Патријарху
Патријарх Иринеј
Пише: Славко Перошевић
Ове риме пуне жалости и туге
С болом тешким пише моје перо епско
Плачи српски роде, Патријарх Иринеј
Отиш’о је јутрос у царство небеско
Немој роде суза из очију штедјет’
У јецају болном души нађи лијек
С поштовањем дужним испрати монаха
Што је служећ’ Христу потрошио вијек
Ја знам да ти срце бол разара јака
К’о кад ти под нокат забијају чавле
Јер опет је празно пријестоље свето
С којег се у небо некад вин’о Павле
У освиту хладне новембарске зоре
Док се кишне капи сливаху са стреја
Исус Христ је к’ себи у окриље свето
Позв’о свога вјерног слугу Иринеја
На њега су неки знали да се љуте
Било је и оних што говоре свашта
А он ув’јек образ, окрето је други
Незнање је људско, хришћански опрашта
Ни мрава на путу згазит’ није хтио
Прут сломио није на туђему плоту
На бачен је камен, хљебом одговара
Бог му бјеше дао велику доброту
