Nove tvrdnje Trampovih advokata: Iza izborne krađe stoji Bajdenov admiral i Sorošev čovek

Pravni tim američkog predsjednika Donalda Trampa prozvao je penzionisanog admirala američke mornarice Pitera Nefengera kao „čoveka za vezu“ između protivkandidata Džoa Bajdena i manipulacija softverom za elektronsko glasanje na američkim predsedničkim izborima.

Trampovi advokati Rudi Điulijani i Sidni Pauel navode da je „Smartmatik“ čiji je predsednik odbora penzionisani admiral Piter Nefenger postao član Bajdenovog tranzicionog tima, bio u središtu nameštanja glasanja na izborima 3. novembra.

Holding kompanijom „Smartmatik“ predsedava Nefenger, saradnik uticajnog milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša, koji je takođe član trusta mozgova koji je nedavno dobio značajna sredstva od ukrajinske firme koja je zapošljavala Bajdeninog sina.

Đulijani je u nedelju rekao „Foks njuzu“ da je „Smartmatik“ isporučio softver za mašine za glasanje „Dominion“ koje su se „pokvarile“ i preneli 6.000 glasova za Trampa demokratskom kandidatu Bajdenu samo u jednom ruralnom okrugu Mičigena.

Pauelova je istakla da je da je Nefenger predsednik kompanije „Smartmatik“ i član odbora direktora te kompanije.

„Slučajno se dogodilo da je on u predsedničkom tranzicionom timu gospodina Bajdena, što neće postojati jer nameravamo da poništimo rezultate izbora u više država. Predsednik Tramp pobedio je sa razlikom koja se broji ne samo stotinama hiljada glasova, već milionima, koje je ‘prebacio’ ovaj softver, posebno dizajniran za tu svrhu“, rekla je Pauelova.

​„Posedujemo svedočenje pod zakletvom zašto je ovaj softver napravljen. Napravljen je za nameštanje izbora. Svedok je u potpunosti bio informisan o tome, video je da se to događalo u drugim zemljama. To su radili namerno, bilo je proračunato, a radili su to i ranije.

Imamo dokaze iz 2016. godine u Kaliforniji. Imamo toliko dokaza“, rekla je Pauelova.

Ona tvrdi da je „Smartmatik“ isplaćivao „povraćaj novca“ javnim službenicima u zamenu za unosne državne ugovore. Ona je rekla da se nekoliko uzbunjivača javilo da kažu da su „značajne sume novca date članovima porodica državnih zvaničnika“ koji su kupili softver.

„Dominion“ mašine su korišćene u 28 država, uključujući šest ključnih – Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Nevadu, Pensilvaniju i Viskonsin.

„Govorimo o paketima od stotinu miliona dolara za nove automate za glasanje, iznenada, u više država. ‘Pogodnosti’ za zvaničnike kretale su se od gotovine do onoga što bih nazvala izbornim osiguranjem, jer su svesni da mogu pobediti na izborima ako koriste taj softver“, rekla je Pauelova.

Ona je dodala da joj je žao što su mnoge ugledne političke ličnosti propustile priliku da reaguju na brojne žalbe na hardver i softver, uključujući starije demokrate Kerolajn Meloni, Elizabet Voren i Ejmi Klobučar.

​„Zato se pitam koliko ga je CIA koristila u svoje svrhe na različitim mestima“, rekla je Pauelova i dodala da je neshvatljivo da je direktorka Centralne obaveštajne agencije Đina Haspel i dalje na tom mestu, tvrdeći da bi je trebalo odmah otpustiti.

Citiran je „visoki obaveštajni zvaničnik“ koji je rekao da „Smartmakov“ softver ima „zadnja vrata“ koja mu omogućavaju „praćenje i nadgledanje“ kako bi „zainteresovana strana u realnom vremenu znala koliko će joj glasova biti potrebno za dobijanje prednosti na izborima“.

„Mogu da dokažem da su to učinili u Mičigenu, to mogu da dokažem i svedocima. Istražujemo ostalo. Ipak, u svakoj od tih država imamo više nego dovoljno ilegalnih glasačkih listića koji su već dokumentovani, da bi smo poništili rezultate u toj državi“, rekao je Đulijani.

Na pitanje da li mu je potreban „Dominion“ hardver ili „Smartmatikov“ softver da bi dokazao slučaj, Đulijani je rekao da ima svedoke koji „mogu detaljno da opišu hardver“, zajedno sa vladinim službenicima i drugima koji su „bili tamo pri stvaranju ‘Smartmika’“. „Oni to mogu da opišu, mogu da nacrtaju, mogu da pokažu“, dodao je on.

„Posle ovih izbora, cela ova stvar mora se ispitati kao pitanje nacionalne bezbednosti. „Guverneri koji su sa ovoom kompanijom sklapali ugovore nikada se nisu potrudili da preduzmu bilo kakvu detaljnu analizu“, naglasio je Đulijani.

„Ne mogu da zamislim da biste potpisali ugovor sa kompanijom ako biste otišli korak dalje i saznali da je vode ljudi koji su bliski Maduru i Čavezu, sadašnjem i bivšem predsedniku socijalističke Venecuele“, dodao je on.
Nefenger je postao „ugledni kolega“ u trustu mozgova Atlantskog saveta nakon što je napustio američku vladu 2017. godine. Dve godine kasnije, „Vol strit džurnal“ objavio je da je ukrajinska energetska kompanija „Burisma holdings“, koja je u kontroverznim okolnostima zaposlila Bajdeninog sina Hantera, donirala 100.000 američkih dolara godišnje Atlantskom savetu od 2016. do 2018. godine.

Osnivač i izvršni direktor „Smartmatika“ je Venecuelanac Antonio Mugica, dok je britanski lord Mark Maloh-Brouen, dugogodišnji Sorošev saradnik, predsednik „Smartmakove“ holding kompanije „SGO Korporejšn limited“ sa sedištem u Londonu.

„Smartmatikova“ oprema korišćena je na izborima za venecuelansku Nacionalnu ustavotvornu skupštinu 2017. godine, posle kojih se Mugica okrenuo protiv Madura, suprotno Đulijanijevoj tvrdnji da su njih dvojica saradnici.

Mugica je priznao da bi njegov softver mogao biti hakovan radi nameštanja izbora kad je na konferenciji za novinare u Londonu rekao da je Madurova vlada povećala izlaznost za oko milion ljudi. Međutim, otkrio je da nije obavestio pravosuđe u Venecueli pre konferencije za štampu, tvrdeći da „smo verovatno mislili da neće biti saosećajni sa onim što smo imali da kažemo“.

Maloh-Brouen je bio zmaneik ministra od 2007. do 2009. u kratkotrajnoj vladi bivšeg britanskog premijera Gordona Brauna i ima nekoliko veza sa Sorošem. Bio je član savetodavnog odbora milijardera za Bosnu od 1993. do 1994. godine.

Dok je radio kao administrator Fonda Ujedinjenih nacija za razvoj 2002. godine, predložio je agenciji da radi sa Soroševim institutom za otvoreno društvo. U maju 2007. godine angažovan je kao potpredsednik Soroševog kvantnog fonda, ali je dao otkaz četiri meseca kasnije da bi se pridružio vladi Velike Britanije.

Pravni savetnik Instituta za otvoreno društvo Kenet Anderson bio je član saveta Fondacije za ljudska prava čiji je osnivač i predsednik Tor Halvorsen rođak odbeglog venecuelanskog lidera opozicije Leopolda Lopeza. Lopez je zatvoren 2015. zbog podsticanja na nasilje u smrtonosnim neredima u Guarimbeu 2014. čiji je cilj bio svrgavanje Madurove vlade.