Обиљежавање 100 година од почетка Великог рата, знак је и да се подсјетимо велике композиције која такође слави свој велики јубилеј.
Композиција ,,Марш на Дрину“ једна је од композиција која је обиљежила све генерације, и нико не може бити равнодушан на њу.
Чак и писац Бранко Ћопић, причао је ,,похвално“ о њој. Мада, не можемо рећи похвално, причао је са одушевљењем и великим поштовањем.
Рат, голгота српског народа, осјећа се кроз сваку ноту, али и поред тога, осјећа се и жеља за борбом и побједом.
У Бој, крените јунаци сви!
Први је усклик, који прати и побједничко-самоубилачки дух: Крен’те и не жал’те живот свој, јер и Цер и Дрина треба да виде јуначку руку српског сина!
Дрина треба да памти, и да преноси причу о боју!
„Марш на Дрину“ доживео је и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав The Spotnicks или познати британски The Shadows такође објавили обраде „Марша на Дрину“, које су својевремено досегле високу популарност у појединим земљама.
Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао је почетком шездесетих новинар и пјесник Милоје Поповић, а први га је извео хор КУД-а „Иво Лола Рибар“ из Београда.
У част одлучних побједа Срба на Церу и Колубари, првих великих савезничких победа у Првом светском рату, Бинички је 1914. године компоновао марш који је посветио команданту Другог гвозденог пука пуковнику Миливоју (Милоју) Стојановићу Брки, који је учествовао у Церској бици на кључном месту на Текеришу, а погинуо је у жару борби у Колубарској бици.
Бинички је то дјело компоновао у Ваљеву, гдjе се Музика краљеве гарде налазила тада у склопу српске војне команде.
Дјело је потом извођено и на Солунском фронту, гдје је стекло ширу популарност и међу савезницима.
Постоји свједочење да су током пробоја фронта 1918. „Марш на Дрину“ паралелно свирали оркестри свих савезничких армија.
<
12. октобра 1918. године, улицама Ниша, тек особођеног у Првом свјетском рату, први пут је одјекнуо Марш на Дрину, српског композитора Станислава Биничког. И запамтимо, ,,Крв се лила Дрином због слободе“.
