Фриленсери траже различите стопе опорезивања

Онај ко зарађује 200 евра месечно треба да буде ослобођен плаћања намета, а уколико је реч о већој плати онда мора да се опорезује већом стопом пореза.

Зашто би неки фриленсер који ради за плату од 800 евра код послодавца у иностранству био ослобођен пореза, а ја као предузетник који запошљавам двоје или троје људи и исто толику плаћам раднике био опорезован – поставља питање Марко Мудринић, оснивач и директор сајта „Нетокрација”, пословно-технолошког медија који се бави дигиталном економијом и првима радника на интернету.

– Крајње је време да људи, који најчешће раде преко интернета, односно радници у дигиталној економији, схвате да не могу само да седе у Србији и обављају посао за некакве стране фирме, већ да су они обвезници Србије и овде морају да плате порез. У већини случајева фриленсери за порезе и доприносе треба да дају око 44 одсто зараде. То јесте висок порез и ако буду морали да плате за протеклих пет година, вероватно ће већина одустати од тог начина рада јер ће схватити да им се то не исплати – сматра Мудринић.

Упитан да ли би боље прошли ако би регистровали привредне субјекте, он каже да не заговара то да слободњаци треба да отварају фирме, али објашњава да ако региструју предузеће 2020., у прве три године имају умањење пореза и доприноса најпре за 70 одсто, па 65 и најзад за 60 процената. Њихова обавеза у том случају је и плаћање пореза на добит.

– Свуда у свету је статус фриленсера мало боље регулисан него код нас зато што данас тржиште рада и дигитална економија дају више модела пословања и ангажовања него што је било пре 30 година када је искључиво могло да се ради за неког послодавца у Србији. Закон о раду неће се сам променити ако немамо удружење грађана који ће се бавити тиме. Замерам фриленсерима што је већина њих опуштена када је реч о томе да су они грађани Србије који имају некаква прва и обавезе овде – наводи наш саговорник.

Он наглашава да Пореска управа тек однедавно има саветодавну улогу. До сада је била само у контролор. Али свако ко ради преко интернета требало је да се информише код пореског саветника или књиговође шта му следује од пореза ако послује по том модалитету.

Мудринић наглашава да статус фриленсера мора да се реши и да се њихов рад уведе у легалне токове где би имали различите стопе опорезивања па да неко ко зарађује 200 евра месечно буде ослобођен пореза. Потом, да се неки виши износи опорезују другом, а још већи трећом стопом. Реч је о прогресивном опорезивању. То изискује промену читавог низа закона.

Претпоставља се да око 100.000 људи у Србији зарађује новац на овај начин. Прецизан број не постоји, јер нема удружења које би их окупило и борило се за њихова права.

–Неки су месечно зарађивали више од 2.500 евра, без динара плаћеног пореза. То заиста није у реду. Ако су радили па у међувремену основали фирму, то је свакако показатељ да желе да уведу свој посао у легалне токове, а то је на крају циљ Пореске управе. Али ако и даље тако послују у озбиљном су кривичном прекршају. Технички гледано неко ко продаје шверцовану робу на пијаци и неко ко седи кући и ради на интернету за државу и Пореску управу имају исти статус и послују у сивој зони – каже Мудринић.

Ђерђ Пап, порески стручњак, наводи да је прогресивно опорезивање прича за будућност и то је ствар пореске политике једне државе. Ми немао прогресивне стопе осим код пореза на годишњи доходак грађана.

– Можда има логике увести пропорционалне стопе, али није сада тренутак причати да треба обезбедити другу врсту пореске политике када држава тражи да се порез плати за нешто што се десило у протеклих пет година. Да можда треба увести прогресивне стопе, али то их не аболира да примене пропис који постоји. Има ту и добрих предлога људи који су се нашли у некој врсти невоље. Један од прихватљивих предлога је да се не плаћа порез на минимални износ од 100 до 200 евра, што је добра идеја. Али то је прича за будућност. И ми не можемо сада да причамо о томе када постоје приходи и пропис који регулише шта треба платити на тај приход – објашњава Пап.

Упитан како је сада, наш саговорник одговара да у Закону о порезу на доходак грађана постоје два члана која регулишу ову материју.

– Један је порез од ауторских права, а други је порез на остале приходе. И једно и друго се опорезују на исти начин у смислу да је прималац прихода из иностранства дужан да сам пријави и обрачуна порез. Стопе су исте, али је различит одбитак. Држава признаје паушални одбитак који се креће од 20 до 50 одсто. Ако неко оствари хиљаду евра прихода и ако је то зарадио од неке врсте ауторских права, на пример за вајарско дело, одбитак ће бити 50 одсто, а ако је остварено од израде базе података што се такође може сматрати приходом сличним као од ауторског дела онда је тај одбитак 34 одсто, а ако је зарађен по уговору о делу тада је одбитак 20 одсто – каже он.

– Друга ствар од које зависи да ли ћете плаћати мањи или већи порез јесте да ли сте у радном односу када остварујете приход. Ако јесте тада не плаћате здравствено осигурање, а ако нисте, плаћате и то. Сума сумарум ако посматрате на нето приход онда је тај порез од 30 до максималних 80 одсто (ако сте добили из иностранства по уговору о делу и незапослени сте) – додаје Пап.

Упитан да ли је слободњацима алтернатива регистрација привредних субјеката, он каже да могу да региструју различите врсте привредних субјеката и да легализују ту своју делатност.

– Ово раде као физичка лица и пореска политика је таква, а када региструју делатност онда зависно од врсте делатности плаћају друге порезе као фирма. Питање је зашто многи нису регистровали предузећа него на овај начин остварују приходе. Вероватно их држава није много контролисала и то се мало размахало. Једноставно држава је видела да се доста новца остварује на тај начин и жели да то обухвати порески – каже Пап.

Законом регулисати статус слободњака
Удружење за заштиту уставности и законитости јуче је саопштило да ће после најаве о наплати пореза фриленсера, која подразумева да ће некима бити узето и до 80 одсто прихода, тражити да се законски регулише њихов статус, а онда и одреди порески модел који ће омогућавати и стимулисати пословање људи из овог сектора.

– Нико не мисли да не треба плаћати порез. Али порез мора бити реално утемељен. Врло је битно да препознамо специфичности ове заједнице и схватимо да је реч о пословима и новцу који лако могу да оду из Србије, а са њима вероватно и људи који се баве овим пословима – наводи се у саопштењу.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: