Статуету са ликом омиљене песникиње и Повељу уручила је Светлана Шеатовић, управник Десанкине задужбине и председник жирија у коме су били и: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић и Соња Веселиновић.

– „Речита тишина“ Маринковићеве поезије савременог читаоца доводи до заборављених вредности наше цивилизације у сталном убрзању света. Сасвим тиха личност песника обележава и његову поезију, без наметљивости, сувишних речи и позерског става. Његова поезија помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић, оствареном у влатима траве, цвркуту птица и гласовима сасвим обичних људи њеног ваљевског краја – рекла је Шеатовићева.

Истакавши како књижевна критика још није изрекла оно што је давно учинила читалачка публика, видевши у Десанки класика националне књижевности и једну од водећих фигура српске културе 20. века, Маринковић је понудио одговор на питање зашто је њено стваралаштво постало неодвојиво од народа коме припада:

– Њено песничко биће је судбину народа и његову историју преузело на себе, и том задатку служило марљиво и са нескривеном љубави и поносом. Она је песникиња велике доброте, оне душевне лепоте коју је исијавала и према људима, и према природи, и према Богу, па је и њена поезија са распоном који се протеже од лирског до рефлексивног, универзална химна љубави.