ИН4С

ИН4С портал

Награда Десанка Максимовић свечано уручена Томиславу Маринковићу

Маринковић

Статуету са ликом омиљене песникиње и Повељу уручила је Светлана Шеатовић, управник Десанкине задужбине и председник жирија у коме су били и: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић и Соња Веселиновић.

– „Речита тишина“ Маринковићеве поезије савременог читаоца доводи до заборављених вредности наше цивилизације у сталном убрзању света. Сасвим тиха личност песника обележава и његову поезију, без наметљивости, сувишних речи и позерског става. Његова поезија помера границе српске поезије филозофијом малих ствари, носталгијом за светом у коме нисмо остварили снове, али смо открили најдубљи смисао нашег окружења. У том аспекту Маринковић је веома близак песничком делу Десанке Максимовић, оствареном у влатима траве, цвркуту птица и гласовима сасвим обичних људи њеног ваљевског краја – рекла је Шеатовићева.

Истакавши како књижевна критика још није изрекла оно што је давно учинила читалачка публика, видевши у Десанки класика националне књижевности и једну од водећих фигура српске културе 20. века, Маринковић је понудио одговор на питање зашто је њено стваралаштво постало неодвојиво од народа коме припада:

Њено песничко биће је судбину народа и његову историју преузело на себе, и том задатку служило марљиво и са нескривеном љубави и поносом. Она је песникиња велике доброте, оне душевне лепоте коју је исијавала и према људима, и према природи, и према Богу, па је и њена поезија са распоном који се протеже од лирског до рефлексивног, универзална химна љубави.

Лауреат је указао на два тока у Десанкином песништву – на родољубиву лирику која је највише дошла до изражаја у „Крвавој бајци“, која је остала високи морални и хуманистички стуб српске поезије, и на мотиве природе у којој се налази веза са прошлошћу и непресушна радост живљења садашњег тренутка.

Десанкине и Маринковићеве песме читала је глумица Рада Ђуричин.

О Ћопићу

Оно што је Десанка Максимовић написала у предговору „Изабраним причама“ Бранка Ћопића, добрим делом се може узети и као скица за њен лични песнички и људски портрет – рекао је Маринковић. – Она каже да Ћопић „своју славу не дугује само лепоти стила, добром језику, већ највише што воли људе и то воли највише оне којима је љубав најпотребнија; децу, старе и напаћене, судбином уцвељене и сањалице. Воли људе свог завичаја“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *