Вјечна Црна Гора
Дамјан Абрамовић
Пише: Дамјан Абрамовић
Прелиставајући очеву стару документацију и слике, сасвим случајно набасах на стихове који подсјећају на црногорску химну. На први мах поткраде ми се осмјех, јер је био више окренут науци него поезији. Међутим читајући текст осјећао сам његово разочарење у ову накараду од друштва у какву смо се претворили,а у исто вријеме и вјеру и наду у неко боље друштво какво би требали да будемо.
Нећу сада да пишем о Бранку јер сви који су чули за њега знају кроз какву је голготу прошао.
Међутим многи не знају колико је волио своју земљу и у којој мјери је остао повријеђен издајом људи у које је вјеровао, и са којима је ,до тада, дијелио исте идеје о развоју Црне Горе, а са некима и исте претке.
Заинтригирало ме то јер се датум писања поклапа са успостављањем неких државних симбола. Вјероватно повријеђен, гледајући како се под плаштом патриотизма врши похара заоставштине прошлих генерација које су себе уложиле у темеље ове земље написао је, или обрадио, химну под називом
“Вјечна Црна Гора”
Ој свијетла мајска зоро,
Мајко јадна Црна Горо,
Од исконских својих дана
Нијеси ‘вако похарана.
Ни високо твоје стијење,
До небеса што те краси,
Од изрода које роди,
Није могло да те спаси.
Postavljam pitanje / komentar svim saradnicima portala : Da li ste primetili , kada su ovako suptilne stvari u pitanju i kada sama tema u sebi sadrži i odgovor , nema nigde ovih nesretnika iz Službe , komlena ,bodina i njihovih kučića ?
Nisu oni dovoljno sofisticirani za takvu diskusiju….
Od oca je ostanulo sinu.
Bravo i postovanje
Није тај монтенегрин ко је Црногорац, но је
монтенегрин смо монтенегрин.
Њино ни добро у кућу не уноси.
Bravo Abramovicu….
Ne grijesimo….
Samo slijedimo nase oceve i pretke….
Bili su Obrazovani, Ucenjaci….
Ozbiljni, Mudraci Svojega Vremena….
Prakticni i Logicni…. I „Nepoeticni“….
Sa velikom Lubavlju….
Za Poeziju i Mudru Rijec….
NASA POETSKA, EPSKA DUSA….
KROTKOST I MEKOCA NASIH GORSTAKA….
ZIVJELA JE U SVAKOM NASEM PRETKU….
NADAHNUTA CISTOM VJEROM I ODANOSCU….
NASOJ SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI….
Pamtim i ja svojega Oca….
On nam je takvo nasledje ostavio…
U Amanet….
DA ZNAMO KO SMO….
I DA BRANIMO SVOJE….
Kada nas je nas Mudri Otac….
Savjetovao da idemo u „Korak sa Vremenom“….
Nije Zaboravio sa nas Nauci….
Da su VJERA i CRKVA VANVREMESNE….
Da Odolijevaju Izazovima Stvarnosti….
U nasoj burnoj, promjenjivoj Istoriji….
VJERA I CRKVA SU NEPROLAZNA KONSTANTA….
KOJA ZIVI U NAMA I SA NAMA….