Небо су Србину ловћенске очи
1 min read
Михаило Меденица
Не пожали ме дане, ја друго немам
до твоје зоре монашки пој,
све што проживех ја живех за те,
за ово јутро, за овај бој.
Не пожали ме, ја друго немам
до ову свећу,
векови моји њоме трепере,
ја и у смрти знам где ћу…
Сваки ми камен рода крштеница,
залуд ми премећу крш обожен,
неба се дохватити не могу,
у Србина сам распећем рукоположен…
Не пожали ме, зашто би,
рођењем славим судњи ми дан,
звери ни живети немају за шта
ја живот имам за шта да дам…
Јалово туку о божји метох,
васкрсна, мила, сва миром точи,
залуд се успињу да је ослепе
небо су Србину ловћенске очи.
Не пожали ме, зашто би,
Црна ми Гора тамјаном листа,
залуд се звери хадом зоре,
васкрсла већ је уз Бога- Христа.
Не пожали ме дане, ја друго немам
до твоје зоре монашки пој,
све што проживех ја живех за те,
за ово јутро, за овај бој.
Medeni pusti budslu
dome mis’o,….lovcen je kapa krova crnogorskoga….vasa gedzovanska kapa je avala malo povise beogradskoga pasaluka….
Исти је слуга сотонин и на Ловћен и на Авалу свој самар ставио.
Ако ти је самар капа, ђе ти је глава?
Да ли у сапима или мало ниже, spela?