ИН4С

ИН4С портал

Када је важније кога знаш, а не шта знаш, не изненађује спремност да се варањем стекне професија дјелиоца правде

Случај варања троје кандидата на тестирању за судије доказ је, како истиче, да недостатак владавине права у друштву неминовно урушава и моралне вриједности

Теа Горјанц Прелевић

Када млади људи одрастају у систему у коме доминира некажњивост, гдје је важније чији си и кога знаш, него шта знаш, онда спремност да се варањем стекне и професија дјелиоца правде и није изненађење, оцијенила је у разговору за Дан извршни директор Акције за људска права (ХРА) Теа Горјанц Прелевић.

Случај варања троје кандидата на тестирању за судије доказ је, како истиче, да недостатак владавине права у друштву неминовно урушава и моралне вриједности.

Горјанц Прелевићева поручује да би спремност државног службеника да вара у било којој прилици, а посебно приликом избора за судију, морала бити санкционисана, да се такво понашање не би охрабривало.

“Од државног тужилаштва зависи утврђивање кривичне одговорности, а постоји и дисциплинска одговорност због кршења етике, што је у надлежности предсједника судова у којима ти савјетници раде. Овдје се ради о избору људи за изузетно одговоран посао дијељења правде”, истиче Горјанц Прелевић.

Судије, додаје, морају да буду најстручнији и најморалнији које једно друштво може да обезбиједи.

“Да би се такви обезбиједили, и тијело које их бира и процедура у којој се бирају морају да буду беспрекорни, а то нажалост није случај. Нити Судски савјет испуњава гаранције независности, нити се у пракси показао као непристрасно тијело, нити је процедура избора таква да онемогућава варање, а од раније стоје примједбе на рачун тога како је Судски савјет спроводи”, казала је Горјанц Прелевићева за Дан.

Истиче да је судијски позив за оне људе којима лични интерес није важнији од општег интереса.

“Према томе, од учесника на том конкурсу се очекује да желе да побиједе најбољи међу њима, да желе да се све одвија на законит, праведан начин. Међутим, мали је број оних који заиста тако размишљају, док је само неколико од 2008. до данас било спремно и да се бори за законитост против Судског савјета. Последњих година је то усамљен примјер Ивана Вукићевића, савјетника у Основном судуу Подгорици, који је у двије тужбе против Судског савјета указивао на кршења процедуре приликом два избора за судије основних судова”, наводи она.

Акција за људска права се увјерила у кршење процедуре приликом интервјуисања кандидата на једном од тих избора, на којима кандидати нису једнако третирани.

“Неки су били и сасвим запостављени, на интервјуу им није било постављено нити једно питање, па ипак нико, осим Вукићевића, због тога није протестовао, није се жалио. Такав поданички менталитет грађана који желе да постану судије треба све да забрине”, упозорила је она.

На питање да ли вјерује да је на овако ружну ситуацију у правосуђу утицало све оно што се у претходном периоду дешавало с начином избора судија, неуставним мандатима предсједнице Врховног суда и више предсједника основних судова, те да ли мисли да је изигравање Устава на највишим функцијама у правосуђу могло утицати на неморал оних који тек треба да обуку судијску тогу и дијеле правду, Горјанц Прелевићева је одговорила да је отворено кршење Устава и закона постало правило понашања.

“Отворено кршење Устава и закона у Уставном суду – мислим на избор тзв. предсједавајућег судије и Судском савјету приликом избора предсједнице Врховног суда и предсједника неколико других судова постало је правило понашања, самим тим што се десило и што се преко тога прешло. А да не говорим о досадашњим изборима судија, шарадама од интервјуа, непотизму… Дакле, више пута до сада је послата порука да „за идеале гину будале”, па су неки од ових младих људи који су преписивали на испиту за судије ту поруку и буквално схватили”, указала је Теа Горјанц Прелевић.

Горјанц Прелевићева истиче да међу учесницима конкурса за судије одавно влада атмосфера да је важно познају ли се људи у Судском савјету и врху судства или не.

“У судству и тужилаштву и извршној власти владају непотизам и други лични интереси, то је општепознато. До које мјере се то сматра нормалним и чак прихватљивим показали су и бивши предсједник Судског савјета и предсједница Врховног суда, који нијесу видјели никакав разлог да се изузму од интервјуисања и одлучивања о избору кандидата који су им били врло блиски. То што је Црна Гора мала и што се многи познају, или су у родбинским или тазбинским везама, само је разлог више да гаранције против сукоба интереса буду ригорозније, да прописи буду прецизнији, да тијела која бирају судије и тужиоце о свему томе изузетно посвећено воде рачуна, ако се хоће друштво једнаких шанси и владавина права”, казала је она.

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Када је важније кога знаш, а не шта знаш, не изненађује спремност да се варањем стекне професија дјелиоца правде

  1. Takav im je sistem u svemu..nema dje ne vaeaju..Provjerite kako se polaze u upravi za kadrove…Samo kandidat koji je unaprijed predvidjen moze proci…To je sramota ovakve CG..Zato postena..skolovana omladina mora bjezati u inostranstvo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *