• Колумне
• Поглед

Букнула је Црна Гора

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Нападно примјетно у том бунту црногорског народа било је то да су на улице изашли углавном млади људи. Та чињеница храбри да згажена и згужвана Црна Гора, унижена као никада до сада, ипак, има будућност.

Парох барски протојереј Јован Пламенац

Пише: Протојереј Јован Пламенац

Болест ковид-19 има и своју корисну страну: оголила је глобалистички пројекат владања Планетом и оно што је до сада, пежоративно, проглашавано теоријом завјере сада је видљива демонска прича. Ова болест, такође, у Црној Гори још јаснијом показала је природу режима Мила Ђукановића.

Милова прћија

Много је доказа који свједоче да је референдум којим је режим Мила Ђукановића 2006. године Црну Гору издвојио из државне заједнице са Србијом покраден, да је то био чин супротан вољи већине грађана Црне Горе. Јован Маркуш је убрзо након Референдума објавио „Бијелу књигу“, зборник докумената на 1.290 страна који свједочи ту крађу. Нова држава експресно је верификована у Уједињеним нацијама; одмах ју је признао и режим у Србији који је у вазалном односу према истом господару као и подгорички.

Мило Ђукановић са људима од његовог повјерења био је извођач радова свјетским владарима из сијенке, који су претходно разбили Југославију, не либећи се да то буде у крви. Он се из милошевићке националкомунистичке идеологије, без стида, пресвукао у глобалистичку. Свако непочинство, морално, етичко, све до криминала, код нових газда постало му је препорука.

Режим Мила Ђукановића одмах се самопоистовјетио са Државом. Свако неслагање са његовим безакоњем, не само финансијским него и у области науке (историографија, лингвистика), културе и духовности, проглашава се нападом на црногорску државност. Ко год се успротиви насиљу над традиционалном Црног Гором, по устаљеној матрици постаје непријатеље Државе. Црна Гора је, тако, претворена у Ђукановићеву прћију којом његов режим управља по диктату подгоричких амбасадора држава Запада, које су и саме поробљене свјетским владарима из сијенке и њиховом идеологијом.

Ђе је текло, ту ће капати

Врхунац насиља режима Мила Ђукановића над црногорским народом је настојање да свом моралном лику уподоби Православну цркву на подручју вазалства које су му на управу – и коришћење – повјерили евроатлантски господари. И то ради са искуством, и у духу, криминалне приватизације друштвене имовине с краја прошлог и почетком овог вијека.

Колико је режим независан од западњачких господара, толико су у Црној Гори независни тужилаштво, судство и полиција од режима. Након световасилијевске литије у Никшићу 12. маја режим је ухапсио владику Јоаникија и осам никшићких свештеника. Црна Гора је букнула.

Нападно примјетно у том бунту црногорског народа било је то да су на улице изашли углавном млади људи. Та чињеница храбри да згажена и згужвана Црна Гора, унижена као никада до сада, ипак, има будућност.

Млади људи у Црној Гори као свог највећег непријатеља препознали су режим Мила Ђукановића. Насиљем над Црквом режим је прешао црвену линију своје осионости над црногорским народом. Управо млади су схватили да је Црква посљедња, и највећа, брана оног што их чини људима – њихове слободе, оне слободе коју им је Бог даровао учовјечивши их.

„Ђе је текло ту ће и капати“, црногорска је изрека коју је изњедрило историјско искуство. У породицама које су обиловале честитим, моралним, храбрим људима те људске вриједности не могу да испаре; у себи их имају и њихови потомци, па чак и када се догоди да обрукају своје претке, они ће им се вратити. Тако је и у једном народу; његове моралне вриједности неће ишчилити кроз генерације. У Црној Гори је и раније било фукарлука, али она је текла чојством. Данас је фукарлук, подупрт силом свјетског фукарлука, на власти у Црној Гори, али она капа чојством и јунаштвом које је њу провукло кроз вјекове најезди и маме разних освајача.

Зраци слободе пробиће тмину

Напад режима на Цркву је Рубикон и за оне који му служе, па и за оне који га својим гласом на политичким изборима одржавају у животу – бити човјек или остати гњида.

Црногорска младост, поводом хапшења владике Јоаникија, показала је да неће устукнути пред силом Ђукановићевог режима. Она не пристаје на ропство. Бориће се за своју слободу, спремна и на највеће жртве. Колика ће та жртва бити зависи од тога колико ће режим бити бескрупулозан.

Црна Гора има четири пута више полицајаца на хиљаду становника од европског просјека. Очито, њихова превасходна улога није борба против криминала, којем је Црна Гора уточиште, него заштита режима од народа. Сваког грађанина Црне Горе полиција годишње кошта 136 евра. Полицајци су ових дана пребијали младе људе плаћени њиховим и новцем њихових родитеља.

Борба за слободу народа у Црној Гори потрајаће. Ропство црногорског народа је продукт евроатлантског хегемонизма. Тек јачањем суверенистичких покрета у највећим европским државама и САД, зраци слободе пробиће тмину у којој обитава и црногорски народ, и режим Мила Ђукановића доживјеће судбину штакора који је извучен на сунчеву свјетлост.

Потребно је издржати до краја, не посустати, у овом или оном облику отпора, првенствено личним непристајањем на сужањство, и стићи ће обилни плодови сада тешко замисливог укуса.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: