Златна грозница због короне: Србија се обезбиједила на вријеме
Злато илустрација
Нова вијест из Аустрије је да је због пандемије Ковида 19 дошло до огромне потражње за златом и златним дукатима која је достигла ниво из времена финансијске кризе из 2008. године, само је потврдила најаву да свету прети несташица злата. Вирус корона, очигледно, изазива и – златну грозницу.
Производњу су већ обуставили највећи играчи на тржишту злата, какви су „Аргор Хереус“,„Валкамби и „Памп” из Швајцарске, због чега је сада у целој Европи врло тешко набавити златне полуге или дукате.
Као и раније у кризним ситуацијама, вредност злата је у време пандемије показала високу отпорност због чега би сви да га се домогну пре почетка рецесије, током које његова вредност може да порасте и више пута, констатовао је ових дана портал СЕЕбиз. Он подсећа да је током глобалне финансијске кризе 2008. године његова вредност порасла 280 одсто, а да се после кризе стабилизовала, али је и даље остала увећана за око 200 одсто.
У Европи је већ врло тешко набавити златне полуге или дукате, јер су производњу обуставили највећи играчи на тржишту злата, какви су „Аргор Хереус“,„Валкамби и „Памп” из Швајцарске.
Србија на вријеме купила злато
Он подсећа да је Народна банка Србије (НБС) почетком новембра прошле године купила око 10 тона злата по цени од око 1490 долара за унцу. С обзиром на садашњу цену, јасно је, каже, колико смо на томе зарадили.
Председник Србије Александар Вучић средином прошле године је НБС наложио да почне са куповином злата како би земља била сигурна у околностима негативних кретања на финансијским тржиштима. Он је ових дана саопштио да Србија има 31 тону злата.
„То је, посматарно уделом злата у девизним резервама, Србију ставило у регионални врх. Мало земаља има толики удео злата. То је део девизних резерви који је свакако у овом тренутку лако заменити за новац или за неку другу робу која вам је потребна“, истиче Николић.
