ИН4С

ИН4С портал

Удружење бораца ратова од 1990. године утврдило Статутом равноправан статус чланства – бораца и породица палих бораца

Удружење неће дозволити политичку и било коју контролу Удружења од стране било кога, а односе према политичким странкама и органима било које власти градиће на принципима реципроцитета, сопственог и јавног интереса

Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе одржало је сједницу на којој је верификовало измјене Статута. Њихово саопштење преносимо интегрално.

Скупштина Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, на сједници одржаној 8.11.2019. године верификовла је измјене Статута Удружења којим је утврђен равноправан статус члнства – бораца и породица палих бораца.

У изборном дијелу, Скупштина је одлучила да Радан Николић представља и заступа Удржење и у наредном петогодишњем мандату, ада почасни предсједник Удружења буде Саво Вучетић, дотадашњи замјеник директора Удружења.

Објављивање спомен књиге „Задња линија одбране“ погинулим борцима из деведесетих чији је приређивач Удружење, а издавач Књижевна задруга Српског националног савјета, Скупштина је оцијенила као хумани подвиг који је пробио државне границе, обрадовао породице погинулих бораца, утишао кривотворце новије историје и негативну медијску пропаганду и подигао углед Удружења.

Скупштина је одлучила да се придружи иницијативи Министарства одбране Републике Србиједа се, поводом 20 година од НАТО агресије, 24. новембра у Београду, ода признање војницима из Црне Горе страдалим у оружаним сукобима 1998/1999. године, као и резервистима Војске Југославије из Црне Горе који су , као војни обвезници и добровољци, борили на територији Републике Србије. У вези са тим, Удружење је позвало породице палих бораца и резервисте да контактирају Удружење у циљу организованог одласка 23. новембрана поменуту манифестацију у Београду.

Као програмски приоритети Удружења у наредном периоду утврђени су: пројекат „Ратни злочини над црногорским држављанима – борцима ратова 1991/1999“ у склопу Регионалног пројекта о ратним злочинима; склапање писаног споразума о међусобној сарадњи Удружења и организација бораца из деведесетих Републике Српске и Републике Србије; издавање другог допуњеног издања спомен књиге „Задња линије одбране“; подизање нових спомен обиљежја погинулим саборцима и заштита већ подигнутих споменика.

Скупштина је закључила да на дискриминаторски однос Владе Црне Горе према Удружењу која јепослије приступања Црне Горе НАТО знатно појачанаи подржана од стране Врховног државног тужилаштва и Уставног суда, одговори бољим организовањем и дјеловањем општинских удружења и анимирањем обесправљених и увријеђених бораца из деведесетих којих у Црној Гори има око тридесет хиљада.

Наредну годину, која је и година парламентарних избора, Скупштина је оцијенило као преломну годину за рад Удружења, коју треба максимално искористи за активности, укључујући и политичке, у циљу обезбјеђења одговарајућег, на закону заснованог статусаУдружења. При томе Удружење неће дозволити политичку и било коју контролу Удружења од стране било кога, а односе према политичким странкама и органима било које власти градиће на принципима реципроцитета, сопственог и јавног интереса.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

11 thoughts on “Удружење бораца ратова од 1990. године утврдило Статутом равноправан статус чланства – бораца и породица палих бораца

  1. Комлене,
    Нијеси ти у позицији да самном водиш равноправан дијалог јер кријеш идентитет. Исто као што си се крио дведесетих од војног позива. А све знаш о ратиштима широм СФРЈ. Нарочито о Дубровачком ратишту. Више од нас који смо били тамо. Па да те приупитам је ли тачно оно што се у твом друштву прича о Миливоју Катнићу да је тамо терорисао локално становништво, силовао? Подсјети ме на то ова твоја тврдња о силовању баба у Херцеговини. Да видимо СВЕЗНАНИ оћеш ли подвити реп или рећи „истину“.
    ЗА ДОМ СПРЕМАН, кидисао си да јуначки дотучеш борце које су убили припадници хрватске паравојске којима су командовали твоји идеолошки саборци. Саборци који су заробљеним војницима ЈНА из Црне Горе у „Лори“ вадили очи, сијекли уши и језик, ломили кости, изживљавали се као животиње, клали. А ти ништа не знаш о томе. Мора да су то они сами себи учинили. Исто као ови војници на одлужењу војног рока у Хрватској који су тамо „чували разне војне магазине“. Велиш да ме црногорско друштво презире и да нико не обраћа пажњу на мене и моју причу. А ти као самопроглашени гласноговорник тог друштва придајеш ми нарочиту пажњу, а моја те прича толико иритира да пријетиш, губиш разум. Изгледа да сам ипак погодија у сриду.
    П.С. Је ли ти промакло да се у ову нашу полемику нико не укључује и шта мислиш зашто?

  2. Ja cijelo vrijeme pričam o Dubrovačkom ratištu i crnogorskim rezervistima. Tamo nije bilo boraca i lopova, već su i lopovi imali vojne uniforme i vozila sa vojnim tablicama, dakle svi su bili vojnici. Ne znam na koji način si odvojio žito od kukolja u toj knjizi – nijesi navodio one koji su poginuli kao lopovi ili si sve poginule proglasio za čestite? Volio bih da čujem odgovor na to pitanje jer je vjerovatno besmislen kao i sva tvoja priča na tu temu. Tvoj glavni problem je što je to bilo nedavno i ima previše živih učesnika i očevidaca koji znaju istinu o tim događanjima. Pošto govorimo samo o poginulima, da ne ulazimo u priču o tvojim saborcima koji su silovali babe po hercegovačkim selima.
    Jedan mali broj crnogorskih rezervista je stizao do Banije, a jedan broj vojnika na odsluženju vojnog roka je ubijen čuvajući razne vojne magacine po Hrvatskoj. Taj broj je mali i nije tema ove priče. Pripadnici raznih paravojnih formacija su ljudi van zakona, ali ne bi me začudilo da si i takve pominjao u svojoj knjizi.
    Zar ne vidiš da te crnogorsko društvo prezire i da niko ne obraća pažnju na tebe ili na tvoju priču? A u pravo se razumiješ taman koliko i u dešavanja na dubrovačkom ratištu.

  3. Комлене,
    Изгубио си нерве па вријеђаш, а не смијеш јуначе да пишеш коментаре под својим именом и презименом. Пријетећи мени угрожаваш себе, а нијеси свјестан тога. Мислио сам да овај твој коментар пријавим полицији, само да бих сазнао твоје име али сам одустао јер је свакако боље да то не знам. Но да ти нешто појасним. У намјери да одвојимо кукољ од жита, односно ко су били борци, а ко лопови који су ишли иза војске да лупежају и њихови покровитељи, Удружење на чијем сам челу објавило је књигу „Задња линија одбране“ која садржи биографије 316 бораца из Црне Горе погинулих у ратовима 1991/1999. године. Без уљепшавања биографија и са, из више извора провјереним, околностима погибије. У књизи су војници ЈНА и ВЈ на одслужењу војног рока, резервисти и ратни добровољци Црногорци, Срби, Муслимани, Хрвати, Роми и други. Обични, углавном млади људи, иза којих су остале или нијесу породице. Волио бих да схваташ шта радиш блатећи их мртве и да ово што пишеш чиниш због неинформисаности. Али бојим се да није тако. Из твојих коментара се види да си примитивац отрован мржњом, не знам из којих разлога, али је по свој прилици по сриједи примитивизам и идеолошка заслијепљеност. Треба да схвтатиш да постоје и кривична дјела преко интернета, да постоји начин да се сазна име оних који пискарају по друштвеним мрежама и порталима и да све то прате одређене службе. Но могуће је да и ти радиш за неке службе ове власти, твој ментални склоп је за то врло погодан.

  4. Комлене,
    Злурада машта може свашта. Ипак, због оних који посјећују овај за све отворени портал да те мало информишем. Одзив на позив 1991. био је у Црној Гори 100%. Све што си рекао о погинулим борцима је гнусна лаж. Кад већ не знаш шта значи ријеч „нечасан“ она има исто значење као ријеч „Комлен“. Постоји Комлене у Црној Гори етички кодекс кога је сликовито представио наш највећи пјесник и филозоф Петар Други Петровић Његош у пјесми „Орао и свиња“. Дакле, орао или свиња. Сам потражи себе.

    1. Ako je odziv bio 100%, kada su počele krađe skočio je na 150%. Ne znam kako je to moguće, ali ćeš mi možda objasniti. Odziv nije bio 100% jer ni ja ni moj brat od strica se nijesmo odazvali, da ne idem dalje, tako da odmah ne može biti 100%. A ni 10% poginulih nije izgubilo život od suprotne strane, najviše ih je izgubilo život na način koji sam ti opisao. Njihovim porodicama su naravno ispričali da su ih ubili hrvati, što je korektno, ali istinu znaju svi borci koji su bili tamo. Tvoja pojava i to što javno pričaš, izaziva samo gađenje kod poštenih ljudi. Odavno želim da te neđe sretnem na ulici i da te pljunem, ali do sada nijesam imao priliku. Ne sumnjaj da će se to desiti ako te ikada sretnem.

  5. Борче,
    Истина је да деведесетих година Црна Гора као независна држава није била у рату, али јесте, и то жестоко, као република СФРЈ и касније као република СРЈ, али овог пута на страни НАТО агресора и албанских терориста. Чудно да „борац“ не зна да у Црној Гори постоји Закон о борачкој и инвалидској заштити. По том закону исти статус борца имају припадници Војске Краљевине Југославије у рату од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија; учесници ослободилачких ратова 1912-1918; учесници НОР-а у у Другом свјетском рату;лица која су вршила војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбједности у оружаним акцијама послије 17. августа 1990. године.
    Иначе немој се ти стидјети због другога. Завири мало, ако имаш петље у самога себе.

  6. Jesu li članovi udruženja i oni koji su izgubili život u krađi? Moj komšija lopov i taksista je donio video rekorder sa ratišta, to je tada koštalo oko 1000 maraka. Donio je i namještaja i malo ponovio stan.

    1. Комлене, мада ти то не заслужујеш, одговорићу ти. Чланови Удружења не могу бити лица која су се нечасно понашала на ратишту и која су починила ратни злочин. Ни један од 316 погинулих бораца о којима Удружење има документацију није живот изгубио у крађи. Ти и тај твој наводни комшија таксиста раскрстите то међусобно и не увлачите у блато оне који су изгубили животе одзивајући се војном позиву који је исход политике оличене у депортацији крава из Конавла.

      1. Znaš ti dobro kako je izgledao taj rat i kako su izginuli ti ljudi. Odziv na pozive je bio slab, sve dok se nije pronio glas da je dozvoljena krađa na ratištu – onda se masovno krenulo. Kradena roba se dovozila vojnim kamionima, a onda se uviđelo da su kamioni premali pa su na šlepere stavljali vojne tablice i krali šleperima. Ni jedan starješina nije kaznio nekoga zbog krađe. Bilo je zaista i budala kao jedan moj rođak koji se javio jer je mislio da će posle tog rata dobiti boračku penziju kao njegov đed. Većina poginulih je imala metak u leđima koji su dobili u “prijateljskoj vatri“ – kad su iskakali iz kamiona pri nekoj uzbuni, nekome bi slučajno opalila puška i ubila mu kolegu. Bilo ih je dosta koji su poginuli u međusobnim obračunima tokom krađe, a neki bi se samo napili, posvađali i poubijali.
        Ne znam šta ti znači da članovi Udruženja ne mogu biti lica koja su se nečasno ponašala? Kako se utvrđuje ko se časno a ko nečasno ponašao? Odavno nijesam čuo veću glupost. A za ratne zločine, koliko se sjećam, nije nikome suđeno osim onima iz logora u Morinju. Crnogorska javnost se gadi vaših postupaka na tom ratištu.

        1. Komlene ima dosta istine u ovome sto si napisao. Ovo udruzenje je inace u intetesnoj funkciji male grupe ljudi koji i dalje manipulisu patriotskim osjecanjima gradjana CG.
          Pitam tzv rukovodice ove organizacije na osnovu kog zakona u CG neko ima status borca. Kako je neko moze dobiti status borca u drzavo koja nije bila i ratu.
          Caast svakom poginulom vojniku i svakom koji se odazvao na poziv drzave ali crnogorci su se zestoko obrukali u sukobu na teritoriji Hrvatske. Licno imam vise angazovanja u sukobima na teritoriji bivse SFRJ od cijelog rukovodstva ovok kvazi udruzenja.Alii kad i posle toliko godina procitam ovako politicki motivisana samozvanog udruzenja sramota me bespitrebno izgubljenih zrtava.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *