Скупштина римокатоличких бискупа из Амазоније предложила је да се ожењени мушкарци у удаљеном подручју могу заређивати за свештенике, што би могло довести до значајне промјене у вјековима старој црквеној дисциплини целибата, пишу свјетски медији истичући како су конзервативци и традиционалисти упозорили да таква расправа потенцијално доводи до пропасти цркве.
Позив католичких бискупа из цијеле Амазоније да се ожењеним мушкарцима дозволи да буду свештеници те да се започне расправа о заређивању жена за ђаконе – како би се тамошња регија изборила с недостатком свештенства – изазов је вишевјековној традицији Римокатоличке цркве, оцјењује британски Гуардиан.
Предлози су садржани у завршном документу који је у суботу одобрен на крају тронедјељног вијећања одржаног у Ватикану на којем се говорило о стању у Амазонији. У документу који су одобрили бискупи наводи се да људи католичке вјероисповијести у регији имају “огромне потешкоће” у примању причести и виђању свештеника.
Преседан који би могао окончати ограничење за ожењене католичке свештенике
Предложено је да се за свештенике “зареде погодни и угледни људи из заједнице”, који су већ имали “плодоносна” искуства као ђакони и који су “добили адекватну формацију за свештенство, са легитимно конституираном и стабилном породицом”.
То је први пут да врх католичких бискупа подупире такву историјску промјену традиције целибата међу свештеницима, указује Гардијан. Овај предлог, иако је ограничен на удаљена подручја Јужне Америке и на ожењене мушкарце који су већ заређени за ђаконе у цркви, многи сматрају постављањем преседана који би могао окончати ограничење за ожењене католичке свештенике широм свијета.
Свештенство у целибату је традиција од 11. вијека, дијелом наметнута из финансијских разлога како би се осигурало да имовина свештеника прелази на цркву, а не на њихове насљеднике. Ожењени свештеници дозвољени су у неким источним католичким црквама, као и тамо гдје су се вјенчали англикански свешеници, напомиње лондонски лист.
Неки конзервативци и црквени традиционалисти упозоравају да би свако папинско отварање расправе о ожењеним свештеницима или женама ђаконима довело до пропасти цркве. Оптужили су организаторе синода, па чак и самог папу, за херезу јер су уопште разматрали флексибилност о обавезном свештеничком целибату.
Реформатори кажу да је промјена кључна за испуњавање потреба амазонске регије, али признају да би могла довести до сличних реформи другдје. Папа, који је из Аргентине, одавно је рекао да цијени дисциплину и дар целибата, али да се може промијенити с обзиром на то да није доктрина.
Амазонија као лабораторија
Ако папа Фрањо прихвати бискупске препоруке са скупштине за амазонску регију, гдје се разговарало о хиљадугодишњем ограничењу за ожењене свештенике, улози жена у цркви али и о прилагођавању локалних старосједилачких обреда с традиционалним католичким слављима — што би се могло знати до краја године — он ће удаљена подручја регије Амазон претворити у врсту лабораторије за католичку цркву, наглашава Њујорк тајмс.
Папа је сазвао бискупе како би пронашао начине заштите права, природних ресурса и култура 2,5 милиона старосједилаца који су распрострањени у девет земаља Јужне Америке, који су истакли поштовање начина “пасторалне преобразбе” и позвали на промоцију нових цркава “укоријењених у култури и традицији”.
На почетку састанка конзервативци су се жалили да је Фрањо водио молитвено богослужење са старосједилачким старјешинама који су представљали оно што они сматрају паганским идолима. Тензије су кулуминирале вандализмом прошле седмице у Риму, када је украдена статуа из цркве у коју иду аутохтони католици. Сумња се да су починиоци управо католички традиционалисти, а папа је тражио “опрост” од сваког кога је увриједила крађа.
Но, највећу пажњу добио је предлог ублажавања захтјева целибата, што би укинуло отприлике хиљаду година старо ограничење и потенцијално извршило револуцију свештеништва. Противници су рекли да је то радикалан одмак од црквене традиције и омаловажавање свештеништва, те да је је целибат дар који вриједи заштитити.
Али у данима који су претходили састанку, и током цијеле расправе, многи су гласови у црквеној хијерархији тврдили да је дошло вријеме за истраживање укидања целибата. Утицајни пензионисани бискуп, Ервин Кројтлер (Ерwин Крäутлер), који је своједобно водио амазонску бискупију у Бразилу, рекао је да је процијенио да су двије трећине бискупа у регији Амазона наклоњени томе те да тамошњи старосједиоци не разумију целибат.
Фундаментални помак
Уколико папа Фрањо потврди приједлог бискупа из Амазоније да ожењени мушкарци могу постати свештеници, промјена ће представљати фундаментални помак у ономе што римокатолички свештеник већ око хиљаду година представља, указује америчка радио мрежа НПР (Натионал Публик Радио).
Приједлог је понуђен на крају тронедјељног самита црквених лидера из Боливије, Бразила, Колумбије, Еквадора, Француске Гвајане, Гвајане, Перуа, Венецуеле и Суринама. Група мушкараца, названа Синодом бискупа за Панамазонску регију, гласала је за дозволу да ожењени ђакони постану свештеници са 128 гласова за и 41 гласом против.
Бискупи су образложили да многе заједнице у удаљеним дијеловима Амазоније имају “огромне потешкоће” у примању причести. У католицизму ђакони могу крстити, предводити молитву и обављати вјенчања и погребе, али само заређени свештеник може обављати причест. Према бискупима у амазонском синоду, понекад могу проћи мјесеци или чак године прије него што се свештеник може вратити у заједницу.
План би представљао изузетак од црквене доктрине око целибата, а не директну промјену. Али, вјероватно ће наљутити папине конзервативне критичаре који се супротстављају неким папиним стајалиштима, попут његовог става о хомосексуалности, оцјењује НПР.
Група бискупа који су предложили промјену окупила се у Ватикану како би разговарала о “новим путевима” у Амазонији, укључујући теме као што су околиш и жене у цркви.
На крају су гласали против дозволе женама ђаконима иако је речено да ће Ватикан наставити с проучавањем улоге жена.
Улога жене у цркви
Други најспорнији приједлог бискупског синода односио се на одређивање улоге жена у цркви односно заређивање жена за ђаконе, врсте службе у цркви која допушта проповиједање, вођење обреда вјенчања и крштења, истиче агенција Асошијетед прес (Тхе Ассоциатед Пресс).
Присталице идеје да жене буду ђакони кажу да нема разлога забрањивати службу женама која је постојала у раној цркви; противници кажу да би заређивање женских ђакона било почетак клизавог нагињања према заређивању женског свештенства.
Одговарајући на устрајни позив жена за снажнијом улогом у доношењу одлука, управљању и службама, које су у католичанству биле резервисане само за мушкарце, папа је 2016. пристао на захтјев међународне организације вјерских сестара за оснивањем комисије за истраживање улоге жена ђакона у раној цркви. Комисија је извјештај предала Фрањи, али резултати никада нису објављени, истиче АП.
Женска координацијска конференција је похвалила одлуку о поновном отварању расправе о улози жена у цркви, истичући како је вријеме за помак ван комисије за истраживање, односно да је вријеме да црква институционално призна женско вођство. Уз жене ђаконе, завршни документ захтијева успоставу “женског руководства заједнице” и ревизију црквеног закона из 1960. године како би се жене обучиле за одређене службе као што су лектори и аколити.
Међутим, иако се расправљало о улози жена у цркви, ниједној жени није било дозвољено да гласа о завршном документу бискупског синода. Тридесет пет жена, међу којима су биле вјерске сестре и надређене, именоване су стручњацима синода и дале су свој допринос завршном документу, али само су мушкарци гласали, закључује АП.
Извор: РСЕ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Oće biti oženjeni sa svojim kolegama sveštenicima ili ?