Ђилас: У свијест Катуњана најдубље су усађени сви велики српски митови
Милован Ђилас
Милован Ђилас у књизи „Његош“ пише о храбрости Црногораца из Катунске нахије, истичући да су храброст за борбу против окупатора налазили у миту о Косову. За Катуњане мит о Обилићу и Косову је био присутан у свакодневном мишљењу и живљењу, посебно током отпора против Турака.
Граничење са Венецијом, њено дејство и опирање на њу свакако су погодовали да се црногорском крвљу очисти од Турака комадић тла око Ловћена. Али је ту морало бити и било је нечег другог. То су била племена са вјером, језиком и митовима посебним, унутар себе своја и као таква увијек спремна да стресу туђинске намете и господство. Ако се без ратова Венеције са Турском, нарочито морејског рата, крајем 17. вијека, у коме су и Црногорци узели знатног учешћа, не може ни замислити зачињање црногорске слободе, не може се оно ни схватити баз живе моћи племена и њихових митова. Извори и потицаји те борбе су старији и самобитни: у племену као живој особеној јединки – племену етнички и језички српском са сопственим и националним митовима.
Чињеница и тумачења се може наћи много, безброј. Од времена владике Данила, Катуњани и Катунска нахија јављају се као симбол независности од Турака, као коначност и чистоћа митова – митови преображени у идеје, у акцију.
Велики митови – уклето српство, склањање властеле по косовском слому царства у црногорске горе, освета Косова, жртва Обилића, неизмирљивост крста и полумјесеца, Турци као апсолутно зло распрострти по свом српском народу, овдје код Катуњана, добили су најоштрије, најнепомирљивије видове. Овдје је то и осјећање – мимо и изнад свих других. Обилић и Косово нијесу били некад и далеко, него су ту у свакодневном мишљењу и осјећању и живљењу и борби са Турцима. Борба истребљивачка – ради се о опстанку племена, и у којој су се вјера и народност, крст и независност стопили потпуније него и у једном нашем крају и игдје на Балкану.
Катуњанин и Црногорац тих времена особени су у својим митовима: то нијесу само вјеровања, него и народна историја – њено настављање, њихова свакидашњица.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Blentovene, kam je tebi u dom kad si tako pun mržnje, jada, pakosti, kompleksa, a najgore je što si potpuno demonizovan. Naravno da mi ne pada na pamet da se osvrćem na to što je rekao jedan od naječih komunističkih zlikovaca i krvnika koji je pobio na hiljade nevinih ljudi po Crnoj Gori, a onda nakon rata bio „kum“ i prekinuo „pupčanu vrpcu“ svojem bastardu zvanom crnogorska nacija. Zanimljivo je da je ovaj nepomenik jedan od omiljenih likova, kako među razularenim milogorskim „hajkačima“, tako i među „drugosrbijanskom lumpenelitom“.
Najveci krivac za pojavu Montenegrina u Crnoj Gori.Po tom pitanju,ne moze ga niko rehabilitovati.Sve naknadno sto je govorio,nema opravdanja za njegovo djelo.
Nije on najveci krivac vec je Tito, ko je na startu bio antisrpski raspolozen i napravio i Drugosrbijance koji su nista manje zlo od Montenegrina.
Jasno je ko dan da u danasnjim Cetinjanima tece impuls Velikosrpstva, ali politicki strah i kompleksi to prekriju.
Lidija kraj Trampa. Decentno. Preslatka.
Čime se bavite kamen vi u dom? Što ne objavite današnju sliku Mila i Trampa sa ženama?
Da,od radosti necemo moci vecerati danas.
Eвo видимо…
Знам ко је написао оволико афирмативно о оцу Црногорске нације. Али нећу да вам кажем.
Ето, није смео да потпише чланак, али већ 30 година чека погодни моменат да покрене акцију о рехабилитацији Милована Ђиласа. Слажем се, комунисти га судили и одузели му ордење, па нека га комунисти и рехабилитују. Па и нека му направе споменик негде у Београду, изабрати локацију да буде окружен са што више колега анти Србима. Али треба пронаћи те комунисте, сви су помрли, тако да се и не може наћи неки сведок Ђиласових злочина према народу.
И није јасно како га рехабилитовати када је он на Трећем ванредном пленуму Централног Комитета признао кривицу и „вратила му се вера у Савез Комуниста“. Сада треба тај српски академик да каже, „Ти си признао кривицу, али ти ниси крив, био си у заблуди, и зато ћу те Рехабилитовати, у име српства.“
Kad ste se već dohvatili ove teme, obratite pažnju na onaj dio gdje Đilas govori o Njegoševoj pjesmi ,,Nahije“ u kojoj vladika o Katunskoj nahiji kaže : ,,Ti si mati srpske Crne Gore“
zar je još živa ova stara komunjara i penzioner zemlje koje nema