Пођем, клецнем, идем, застајавам: Јова Јовановић Змај – Не сме нам умрети
Пођем, клецнем, идем, застајавам,
Шеталицу сату задржавам,
Јурим, бежим, ка' очајник клети,
Зборим речи, речи без памети:
"Не, не сме умрети!"
Јован Јовановић Змај
Пођем, клецнем, идем, застајавам,
Шеталицу сату задржавам,
Јурим, бежим, ка’ очајник клети,
Зборим речи, речи без памети:
„Не, не сме умрети!“
Вичем Богу: Она је још млада!
Вичем правди: Она се још нада!
Анђелима: Ви јој срца знате!
Вичем земљи: Она није за те!
Ни отуда нема ми одјека…
Вичем себи: Зар јој немаш лека?…
Идем, станем, ка’ очајник клети,
Опет зборим речи без памети:
„Не сме нам умрети!“
Идем, станем, па ми клоне глава
Над колевком где нам чедо спава.
Чедо с’ буди, па ме гледа немо;
Гледамо се, па се заплачемо;
Па и њему, ка’ очајник клети,
Зборим речи, речи без памети:
„Не сме нам умрети!“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Doktor,sa osjećajem i srcem pjesnika
Zmaj, medju tri njaveca srpska pesnika, po opusu, stihu, talentu. Doktor po zanimanju, kao roditelj i muz nesrecan, po poslednjoj zelji, moli da mu na grob niko ne izlazi sem lokalni svestenik. To je bila zelja koju mu sugradjani nikako nisu mogli ispuniti. Opelo su drzali i pravoslavni svestenici i katolicki, kao i muslimanski. Sahrana na koju je dosao ceo Novi Sad, i svako ko je mogao. Zmaj, u ljudskom i svakom drugom dobrom smislu.