Сибир: Митови о величанственом и непрегледном пространству
1 min read
Сибир
Сибир заузима готово 10% свјетског копна и протеже се од монголске границе на југу до хладних обала Сјеверног леденог океана на сјеверу. То је земља осуђеника и хероја, налазишта гаса, нафтних бушотина, као и рудника угља и злата. Поред тога, то је и територија са највећим шумским масивима на свијету. У Сибир долазе они који траже одмор у авантуристичком духу, људи који желе да истраже непознато, као и зависници од адреналина који узбуђења налазе на високим планинама и у заборављеним селима дуж Транссибирске пруге.
Мит 1. – Вјечита зима
„Сибир је веома хладан“. Ово је најчешћи стереотип о Сибиру и једнако је раширен у осталом дијелу Русије, као и у иностранству. Нема сврхе расправљати да ли је то тачно, будући да већ у октобру из ормара вадим зимске чизме, топлу капу и рукавице. Али, сибирска зима не траје вјечно. Пољски фотограф Рафал Милач долазио је у Сибир неколико пута док је радио на свом пројекту „7 соба“, а једном приликом ми је рекао: „Када сам први пут дошао било је љето. У Новосибирск сам понио зимске ципеле, а температура је била 40°С. Мислио сам да ће у Сибиру бити хладно, али сам морао да одем до продавнице и купим љетњу гардеробу.“
Мора се узети у обзир чињеница да Сибир заузима огроман дио Евроазије. Уколико у јуну дођете у најсјевернији део Краснојарског краја, на прјимер у место Диксон, видјећете гомиле снега, ледено Карско море и људе који носе топле јакне, јер је то Арктик. Али, ако такође у јуну посјетите Краснојарск који се налази много јужније, срешћете студенте који се сунчају на обалама Јенисеја, породице са дјецом како на острву Татишев, главном градском центру за рекреацију, возе бицикл или ролере. Ако не покријете рамена, добићете опекотине од сунца. Ако, пак, у јуну одете на Алтај, биће вам хладно као и увијек у прољеће, јер сте окружени планинама.
Мит 2. – Медведи
„Медведи шетају улицама“. То је следећи популаран мит о Сибиру. Наравно, тамо постоје огромна ненасељена пространства тајге гдје живе мрки медведи, па не можемо порицати да нам ови кривоноги месождери нису сусједи. Ипак, то се разликује од региона до региона.
Тако, ако се упутите на планинарење по Западном Сајану, или кренете у обилазак малих села окружених тајгом у региону Тофаларија у Иркутској области, или дођете до Чарске пустиње, велика је вјероватноћа да ћете наићи на медведе. Међутим, у великим градовима попут Краснојарска или Новосибирска ово је готово немогуће. С друге стране, тачно је да се понекад ове животиње појаве у предграђима. Најчешће су принуђени да се приближе насељима због шумских пожара или ако у њиховом станишту нема довољно коштуњавог или бобичастог воћа којим се хране. Медведи иначе избјегавају људе, а ни човјек нема жељу да долази у контакт са њима.
Медвед се сматра једним од симбола Сибира, али ријеч је прије свега о дугогодишњој тежњи да се развије локални туристички бренд. Уколико посјетите јужни дио Алтаја, прво ћете угледати лешинаре како крстаре небом. У степама Даурије на југу Забајкалског краја најпознатије животиње су манул (Паласова мачка), срна и монголска газела (дзерен). За бројне старосједелачке народе на сјеверу најважнија животиња је ирвас.
Мит 3. – Опасна територија
Понекад од странаца чујем да су их рођаци одвраћали од путовања јер је „Сибир опасан“. Претпостављам да је разлог томе што се у совјетско доба иза Уралских планина налазио велики број логора ГУЛАГ-а. Данас СССР-а више нема, логори су одавно напуштени и заборављени, а у Сибиру радо дочекују туристе из цијелог свијета. Према томе, потпуно је погрешно сматрати да је ово опасније мјесто од било ког другог у свијету.
