Њемачки лист Die Welt објавио је да се Русија наоружава „забрањеним ракетама“ зато што се спрема за „регионалне ратове на територији Европске уније“.
Исти лист се позвао на извјештај генерал-потпуковника у резерви Хајнриха Брауса, бившег замјеника генералног секретара НАТО, и директора Института за политику безбедности из Кила Јоахима Краузеа. А овај двојац је још написао да Русија користи прилику док је Европа забављена глобалним отопљавањем и мигрантима“.
Браус је додатно изјавио да Русија специјално тражи конфликт са Западом и покушава да уништи светски поредак и подрије јединство НАТО.
Браус је увјерен да Москва схвата да није у стању да побиједи НАТО, али да се може одлучити за „неочекивани удар поткрепљен претњом примене нуклеарног оружја“.
По његовој процјени, Европа би у том случају морала да бира „између правог великог рата и потчињавања Москви“.
Браус даље конструише да би Русија могла да удари на Прибалтичке земље, Пољску, Украјину или неку од земаља око Црног мора.
Браус и Краузе наглашавају да кључну улогу у будућем конфликту са Русијом мора играти Њемачка. У име ове своје фиксације позвали су Ангелу Меркел да „Бундесвер за максимално могуће кратко време доведе у стање бојеве готовости“.
И овај њемачки двојац, иначе, тврди да руска ракета 9М729 крши споразум о ракетама средњег и малог домета (Москва то одбацује и оптужује САД да тај споразум нарушавају својим ударним дроновима и лансерима Мк-41).
Извјештај који преноси Die Welt појавио се у исто вријеме када и традиционални годишњи извјештај Стокхолмског института за истраживање проблема мира (SIPRI) о војним издацима појединих држава, који је показао да су ти издаци сумарно у 2018-ој достигли 1,8 трилиона долара.
Показао је такође да су се у актуелну трку у наоружању практично укључиле све земље са каквим-таквим геополитичким амбицијама.
Сједињене Државе су у прошлој години своје војне расходе повећале за 4,6 одсто, Кина за 5 одсто, Саудијска Арабија за 6,5 одфсто, Турска – за 24 одсто, Украјина – 21 одсто. Чак и неке од којих се то није очекивало: Јерменија (за 33 одсто), Летонија (24), Литванија (18), Чешка (18), Казахстан (16)…
Швеђани су потврдили да Русија већ неколико година смањује војне расходе и да више није међу пет водећих држава по том показатељу.
Француска је заузела пето место, а Русија је шеста (са 61,4 милијарди долара у 2018-ој).
То је сасвим скромно у поређењу са америчких 649 милијарди и кинеских 250 милијарди долара.
Москва смањује војне расходе примарно зато што је ријешила кључно проблем модернизовања и наоружавања својих Оружаних снага.
Извјештај SIPRI показао је још нешто веома битно: да Русија са мањим улагањима у војску и војну индустрију има много веће ефекте од свих главних конкурената.
Руске оружане снаге постале су последњих година савремена и високомобилна војна машина која се потврдила у Сирији.
Русија је последњих година постала свјетски лидер на плану радиоелектронске борбе, поморским крстарећим ракетама „Калибар“ обесмислила је ограничења у сфери ракета средњег домета и измакла далеко испред САД по хиперсоничном наоружању. Још започиње – у тренуцима када нико нема ништа слично С-400 – производњу ракетних система С-500 домета 600 километара које ће истовремено гађати до десет „циљева“ који лете брзином 6.500 километара на сат.
Повремене тврдње из Москве да Русија неће дозволити Западу да је увуче у нову трку у наоружању фактички значе: да је она трку у наоружању у овој фази добила.
И да је САД и НАТО надиграла и стратешки!
Извор: Fakti.org
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
