Одбијам да повјерујем како град који има болницу – под било којим образложењима – може да постане град који нема болницу.
Никола Маловић, фото: Лагуна
Одбијам да повјерујем како град који има болницу – под било којим образложењима – може да постане град који нема болницу.
Херцег Нови има болницу, и то је има поодавно.
Обичан човјек више не може да прати правне заврзламе по којима нешто што је народно полако почиње да бива не-народно, тј. приватно, или да се пак Болница „пренамијени“ у нешто друго, што би свакако имало туристичку намјену – и све богатијег власника с ризортом на пјену од мора.
Нисмо од јуче, унутар однарођеног система.
Пратимо како „правно“ много тога што је постигао народни зној прелази у руке малобројне политичко-мафијашке касте.
Пенсамо. И у нама расте бијес.
Ако лупежима који су бацили око на Болницу, или тачније, болчничку локацију, кажемо: – Срам вас било! – само ће се насмијати. Временом им је образ постао дебео као ђон. Та врста више нема савјести. С обзиром да се стално угледају на лупеже још веће, све што отму им је мало, па су стигли дотле да отворено од народа отимају и оно што се никад не узима – народна Болница.
Ту смо народну Болницу ми изградили, ми одржавали, кроз порезе и самодоприносе. То није Болница у Мељинама како многи мисле, него је то Болница на Савини.
Савинска Болница смјештена је на мјесту гдје идилична дубрава са манастиром у коме станују и духовни љекари силази на пјену од мора, гдје је наугодније болеснику.
Имао сам прилике да стотину пута гледам кроз болнички прозор, и увијек сам гледао нека сивила. Човјек који се опоравља у савинској Болници у којој до сада нисам ноћивао али јесу многи моји, има око себе најљепши амбијент на свијету, и поглед који лијечи! Мудра држава током које је Болница зачета баш ту, баш на обали – знала је шта ради. Знала је гдје се гради утврда, гдје зграда, а гдје лијечилиште.
Уколико би Херцегновљани изгубили Болницу онда бисмо испали највећи магарци, доказано анахрони – јер су Бокељи током историје знали да се изборе за своје повластице. Право на Болницу спада у основно. Не тражимо леба преко погаче. Само кажемо: Црногорци, немојте преко ове границе! Акужали сте више неголи миритате, сада је доста! Даље руке од Болнице, да не бисте изазвали нови земљотрес, у коме би вам, јадни не били, и тај нови хотел на мјесту Болнице могао да пострада.
Какав нови земљотрес?
Па, од неправде, незасити уљези, од грехоте што дирате у народно, и што болеснима измичете постеље да бисте на то мјесто ставили рент-а-кревете!
Фрабути једни аварни!
<
Ажмадели, бертолди, дишколи и фалаци једни!
Шотокуци и штригуни! Завајони и жмердуни једни покварени!
Но што је нама чинити?
Два су начина. Први је да видимо има ли у Херцег Новом странака оријентисаних према народу, или има само странака оријентисаних према личним интересима? Ако има странака, нека лидери (јер између осталога и зато служе, да би служећи били жртве) стану први да тијелом бране Болницу. Када? Када, миц-по-миц дође кључ у браву или први багер.
Фото: Никола Маловић
Други начин је да станемо пред Болницу ми, народ који је Болницу подигао, опремио и одржао. Па уз помоћ Савинске Богородице више неголи уз помоћ новске Комунитади, уразумимо многе Јуде из Општине Херцег Нови, те повратимо вјеру да ће оно што је наше – заувијек и остати наше. Јер, све ипак зависи од потписа из Херцег Новог. Из кабинета с погледом на све мању нашу територију.
Официјелни Херцег Нови издао је Мамулу, па може и Болницу.
Ми смо на потезу. Народ се пита. Истина је да народа нема без вође, али је ово одлична прилика за нетом стасалог локалног политичара.
Браво Никола!!Бог ти помогао у твојој замисли.А и Новљани би могли да се пробуде!!