• Поглед

Из угла угла грађанина непокорног: Мајски немири

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Милан Кнежевић јавно је проклињао: "Дабогда ни мачка не остала ономе који би ударио на Црну Гору, али ни онима који су сковали лажни државни удар на Црну Гору и њеног Мила". Проћи ће и овај ма,ј али немирима у Миловој Црној Гори ту неће бити крај.

Милисав Поповић

Пише: Милисав Поповић

У мјесецу мају “све бехрија и све цвјета”, али не у Црној Гори. На мајским изборима 1998. године у Црној Гори нису цвјетале руже – побиједио је Милов дио ДПС-а чиме су “два ока у глави” – Србија И Црна Гора постала разрока. То је охрабрило косовске Албанце да се дигну на оружје против СРЈ, а Мило ће их подржати својим дезертерством из Врховног савјета одбране СРЈ.

Овог маја, 21 годину касније, Мило диктира војничку заклетву слугама НАТО војске у Црној Гори да “отаџбину бране животима”! Чију отаџбину?

Двадесет првог маја 2006. године на такозваном референдуму одвојила се “бисер грана од јоргована” – Црна Гора од Србије, све због “асиметричности”! Услиједиће укидање војне обавезе у Црној Гори и нестаће пјесма: “лишће жути, одоше регрути, Гора листа одоше одиста”. Црна Гора постала је земља војних плаћеника. Немило је било видјети дјечака који пред камерама казује да му је тата пошао у Авганистан “у војску да заради паре”.

Деветог маја ове године режимски суд осудио је двојицу вођа опозиције у Црној Гори, Андрију Мандића и Милана Кнежевића оптужених за такозвани државни удар у Црној Гори. Осуђени су на по пет година затвора. Осуђен је и њихов возач М. Чађеновић. На више и мање казне од њихових осуђено је и десетак страних држављана из Србије и Русије од којих неки у одсуству. Предсједавајућа међу три суткиње као три сореле (сестре) у црним тогама (“црни облак црно небо с непогодом црном”), више од шест сати читала је пресуду проистеклу из двоипогодишње суданије. Није прекидала ни када се једном од осуђених смучило слушајући је.

И лаик је могао закључити да је то био својеврсни бућкуриш свједока-сарадника, мафијаша, невјештих вештака, арогантних тужилаца и самовољне суткиње – све то у режији Миловог режима.

Помињане су стране обавјештајне службе: Русије Америке, Израела, Енглеске, Србије… Говорило се о 50 пушака које нико видио није. О 50 страних специјалаца у Црној Гори које такође нико видио није, о 500 стационираних на Златибору спремних да ударе на Црну Гору и још којешта за шта доказа било није. Једини доказ били су десетак ухапшених старијих Србијанаца који су били дошли у Манастир Острог, међу којима су биле и двије жене од којих једна већ у седмој деценији живота.

Чини се као да су њих двије не само без метка него и без метле и без лопате натјерале ондашњег премијера Мила да абдицира, а да би тек годину и по касније по ДПС шверц-пројекту по други пут засио на мјесто предсједника Црне Горе.

Осуђене вође опозиције Мандић и Кнежевић свој одлазак у затвор условљавају “мртвим главама” оних који ће их тамо слати, а премијер Марковић у парламенту позвао је и једне и друге да се припреме “за сјечу глава”!

Не много прије саопштавања пресуде оптуженима за такозвани државни удар најављено је рушење новоподигнуте крстионице при манастиру на Превлаци код Тивта, а од раније је најављено рушење обновљене цркве на врху Румије.

Истовремено режимлије најављују подржављење цркава и манастира у Црној Гори, као да они који у њима ходочасте а чине више од 80 посто држављана Црне Горе нису њени држављани. Све ово додатно узнемирава и дијели ионако узнемирену и подијељену јавност У Црној Гори. Збуњени и осиромашени грађани (то више није народ), умјесто око својих злехудих световних вођа, све више се окрећу епископу цетињском и митрополиту црногорско-приморском, доктору Амфилохију Радовићу. Оживјеле су старе и тешке клетве из времена и главе Светог Петра Цетињскога. Митрополит Амфилохије призвао је божју казну за сваког ко би рушио поменуте храмове.

Осуђени пјесник, партијски челник и народни посланик Милан Кнежевић јавно је проклињао: “Дабогда ни мачка не остала ономе који би ударио на Црну Гору, али ни онима који су сковали лажни државни удар на Црну Гору и њеног Мила”.

Проћи ће и овај мај, али немирима у Миловој Црној Гори ту неће бити крај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: