• Поглед

Хоће ли се НАТО проширити и на Јужну Америку?

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Коментаришући Трампову идеју о прикључивању Бразила НАТО-у, руски сенатор Алексеј Пушков је рекао да америчког предсједника не умара да изненађује своје европске савезнике.

Застава НАТО-а

Пише: Оливера Икодиновић

Амерички предсједник Доналд Трамп је изјавио да ће САД подићи савезнички статус Бразилу и предложити савезницима из НАТО-а да ту земљу приме у чланство. Такав статус већ имају неке земље попут Аустралије, Египта, Израела, Јапана, Јужне Кореје, Аргентине, Авганистана и још низ земаља.

Статус основног савезника САД ван НАТО-а подразумева стратешки војни савез. То дозвољава заједнички развој оружја и учешће у антитерористичким операцијама, куповину америчког оружја, муниције обогаћене уранијумом, коришћење финансијских подстрека за куповину оружја, као и спровођење заједничких војних вежби. Ако бразилске елите и грађани земље направе избор у корист статуса америчког сателита, тиме ће се одрећи властитог суверенитета, сматрају руски аналитичари.

„Овдје се отварају питања, јер је НАТО евроатлантска организација створена да уједини САД и Европу као одбрамбену организацију. Међутим, дајући јој глобални карактер, тиме се, наравно, нарушава равнотежа снага и, у принципу, то звучи веома узнемирујуће. То нарушава архитектуру безбједности, која је успостављена у свијету. Зато се према томе морамо опходити веома пажљиво и требало би спријечити да та тенденција буде реализована“, каже за Спутњик Владимир Оленченко, виши научни сарадник Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН. Према његовим ријечима, Трампове изјаве показују да САД не желе да изгубе позиције у региону и да је Вашингтону потребно да „држи узде“ у Латинској Америци.

„Мислим да ове изјаве одражавају жељу да се очува америчко вођство и чак прошири, а за то им је, како схватам, потребно узде. Венецуела и друге земље, као што су Никарагва и Куба, показале су да не желе да прихвате такозвану Монроову доктрину, односно доктрину доминације САД у Латинској Америци и да препусте Американцима да решавају питања њихове спољне и унутрашње политике. Додатна полуга се користи за испитивање могућности коришћења НАТО механизма“, каже Оленченко.

Идеја Доналда Трампа да Бразил постане члан НАТО-а, по оцјени неких руских аналитичара, изгледа „смијешно и шокантно“, али истовремено одражава непријатну реалност за Русију, јер би жеља Вашингтона могла да буде повезана и са америчком тежњом да се ослаби БРИКС, организација основана 2006. године, између осталог, с циљем да земље-чланице те групе заштите своје економске и политичке интересе у свијетлу америчког глобалног диктата.

Земље БРИКС-а су практично распоређене на свим кључним континентима, а Сједињеним Државама никако не одговара јачање сарадње између чланица овог блока: Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике. Ако Бразил уђе у НАТО, онда ће БРИКС, условно речено, „шепати“ на једну ногу.

Очигледно је да САД имају интерес да се врате Монроовој доктрини. Оне не желе да се ограниче само на покушај револуције у Венецуели. Заинтересовани су да ставе „шапу“ и на Бразил, Колумбију и да постепено граде односе са Мексиком. Подсјетимо, Монроова доктрина је усвојена у 19. вијеку и у почетку је овај документ разграничио зоне утицаја. Европа се није мијешала у послове држава обје Америке и обрнуто.

Предсједник Бразила Жаир Болсонаро потврдио је да његова земља није спремна да у потпуности учествује у војној интервенцији против Венецуеле. Како се наводи, он је јасно ставио до знања америчком колеги да Бразил не намјерава да стави на располагање своје војнике за учешће у могућој интервенцији, будући да у том погледу земља „има нека ограничења“.

Експерти верују да Болсонаро, с једне стране, жели да угоди Трампу, али се с друге боји реакције љевичара, па не искључују могућност да ће Бразил учествовати у тој војној операцији, али, могуће, не са редовном војском, него ће створити неке оружане групе. Русија не само да се снажно противи употреби војне силе за спољну интервенцију, већ и употреби такозваних метода ниског интензитета и упозорава Сједињене Државе да би војна интервенција у Венецуели била катастрофалан сценарио. Према његовим ријечима, акције САД против Каракаса додатно подстичу кризу у Венецуели.

Коментаришући Трампову идеју о прикључивању Бразила НАТО-у, руски сенатор Алексеј Пушков је рекао да америчког предсједника не умара да изненађује своје европске савезнике. Он је навео да се Алијанса више неће звати НАТО, него НСАТО (North & South Atlantic Treaty Organisation, тј. Северни и Јужноатлантски савез).

У сједишту НАТО-а су одбили да за руске медије прокоментаришу изјаву Доналда Трампа о могућем пријему Бразила у Северноатлантску алијансу и препоручили су им да се по том питању обрате америчким властима. Што се тиче бразилских елита и грађана ове земље, они сада праве озбиљан избор. Ово је избор између независног статуса међу највећим државама на планети, које су поставиле задатак да бране свој државни суверенитет и категорије једне од америчких сателита.

НАТО, односно Организација Северноатлантског споразума, је војно-политички блок који обједињује већину европских земаља, САД и Канаду. Основан је 4. априла 1949. године у САД. Тада је 12 земаља приступило НАТО-у: САД, Канада, Исланд, Велика Британија, Француска, Белгија, Холандија, Луксембург, Норвешка, Данска, Италија и Португалија. Седиште НАТО-а се налази у Бриселу. Тренутно у НАТО-у има 29 земаља-чланица.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: