• Колумне

Куда иду протести

6 година ‎ Бећир Вуковић

Не може грађанин да води народ. То сам рекао као обични члан народа. Као обични члан народа, имам и обичну социолошку интелигенцију, а она никад не промаши што се макар тиче овдашњих политичких натруха.

Бећир Вуковић

Саборност је основа народног бића. Не усваја народ тек тако нове морале, па ни грађанске. Чини се да су грађански протести тако режирани, само да би заобишли икакву причу о српском народу у Црној Гори – једином обесправљеном – чијим се вођама суди, а главни свједок је болесник – убица. Црни лук је тривијална тема, права драма је монтирани судски процес. Не дај Боже, кад се нагомила свега и свачеса, исти тај народ може да окрене и упријеко, и да све оно што је истресао на лопове, окрене да просипа и по вама. На ти га робе, нећу ти га боже, најстарија је народна лозинка. И кад падну све идеје и канони, не смијете преврнути корито – требало би га опрати.

На коференцији за медије тужно је било видјети те полупластичне фигуре напуњене памуком, како узмичу са сцене. Попут глумаца који нису одиграли представу, али су, доцније, изашли на сцену, и поклоне се празној сали. Вође, па и протеста, морају понешто и предвидјети. Лирске пјесмарице – сапунице студенткиња, плач над „еколошком“ државом, набрајање пропалих фабрика, нијесу никаква утјеха опљачканом и пониженом народу. Хоћемо ли, опет, у суботу, слушати нечије писмене задатке.

Народски речено: нико не смије да ломи народ, мора да има на уму господа која кормилари грађанским, мирним протестима. Свеједно, некаква тихост, незвучност, немост, струји кроз биће организатора. Мирни протести нијесу ни за пензионере. Уосталом, немогући су мирни протести. Мир и протест не иду руку под руку. Или једно, или друго: или у кућу, или пред кућу.