Руски физичари враћају вријеме уназад
1 min read
Фото: RussiaBeyond
Руски научници заједно са колегама из САД и Швајцарске приморали су квантни компјутер да се врати за дjелић секунде уназад и да самим тим „прекрши“ други закон термодинамике.
Истраживање је објављено у часопису Scientific Reports.
„То је само један у серији радова посвећених могућности кршења другог закона термодинамике. Ради се о закону који је тесно повезан са разликом између прошлости и будућности. Сада смо приступили проблему са треће стране, тј. вештачки смо створили такво стање система које се само развија у супротном смеру са гледишта другог закона термодинамике“, рекао је Гордеј Лесовик са Московског физичко-техничког универзитета, а преноси РИА „Новости“.
Један од темеља савремене физике је концепција „стреле времена“ где се време описује као права која се пружа из прошлости у будућност.
Са гледишта физике то се потврђује „другим законом термодинамике“ који тврди да је за васиону карактеристичан пораст ентропије (стања неуређености, хаотичности). Управо из тог разлога је перпетуум мобиле машта која се никада неће остварити.
Међутим, пре три године је Гордеј Лесовик заједно са колегама открио да други закон термодинамике може бити прекршен на квантном нивоу. После тог открића је направљен квантни еквивалент „Максвеловог демона“, измишљеног ентитета који распоређује брзе и споре молекуле.
Касније је руским научницима пошло за руком да реализују ову идеју, после чега су физичари дошли на идеју да изведу следећи експеримент: полазећи од својстава квантног света разбити „Максвеловог демона“ на неколико делова и удаљити један од другог на релативно велико растојање. Задатак је успешно извршен.
Како је рекао Лесовик, логичан наставак тих експеримената било је да се тестира може ли време самостално кренути уназад, бар када је реч о једној честици чијим понашањем управљају закони квантне физике.
У циљу реализације експеримента научници су проверили може ли електрон, када је у празном простору, самостално да се врати уназад за одређени период.
Примjенили су Шредингерову једначину за лоцирање чeстице у конкретном тренутку. Прорачуни су утемељени на идеји да ће се положај честице у простору постепено мијењати под дејством „стријеле времена“.