• Издвојено
• Поглед

Уједињење са Србијом вјековни сан Црне Горе

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Чињеница је да је 1866. година, у којој је црногорски владар потписао уговор који опредјељује утјеловљење Црне Горе у велику српску државу, била много прије 1918. године

Пише: Немања Поповић

„Бoг се драги на Србе разљути, седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико“ (…) „Што утече испод сабље турске, што на вјеру праву не похули, што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине да гинемо и крв проливамо и јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу“.

Овако, на њему својствен поетичан начин, велики Његош описује настанак Црне Горе као тежњу пркоса који се изнедрио из опште српске несреће у виду окупације од Турске царевине, малом српском свјетионику у мору ропства.

Већ са Светим Петром Цетињским (Петар I), крајем XVIII вијека, након јуначком славом овјенчаног ратничког прегнућа, долази до уједињења Црне Горе (четири нахије) са Брдима. Петар I је свој народ предводио са рјечима: „Дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе да смо Црногорци, народ који се драговољно за своју слободу бори до посљедње капље крви“. Даље додаје: „Да покажемо да у нама неугашено српско срце куца, српска крвца врије“.

Кроз даљи ток историје Црна Гора ће учвршћивати унутрашњу организацију власти и елементе државности. После владике Петра II постаће Књажевина 1852. под књазом Данилом, када се одвајају свјетовна и духовна власт. Црна Гора ће и даље бити присутна на пољу борбе са Турцима и подстицања околних Срба на отпор. Посебно је била активна у Херцеговини, помагајући тамошње устанке, укључујући и „Невесињску пушку“, устанак који ће 1875. отворити „Источно питање“ и рат након којег ће Црна Гора и Србија добити званично међународно признање своје суверености.

За Књажевину Црну Гору увијек је било важно дефинисати однос са Србијом, особито када је ријеч о општенародној ослободилачкој борби. Жеља за борбом за слободу читавог српског народа и положај Црне Горе у том питању, подробно је проткан у ријечима књаза Данила упућеним кнезу Србије Александру Карађорђевићу. „Дај да ослободимо Српство, па ћу ти ја први војник бити,“ рекао је тада књаз Данило.

Шта се тиче политичког циља, поенте залагања и битисања Црну Горе кроз вјекове, те њеног односа са Србијом, све се то може јасно и недвосмислно протумачити у ријечима црногорског владаоца од 1860. до 1918. књаза/краља Николе.

Он је у својим мемоарима записао: „Црна Гора, као самостална државица српска, осјећала се носиоцем дужности и задатака, да ради на дјелу народног ослобођења. Њезина борба с Турском за толико вјекова, и њезина борбом сачувана слобода и независност, зар је и могла имати друге цијељи? А кад је, са срећом, Србија својим новим ослобођењем настала, задатак Црне Горе није могао с тијем престати, но га је она са Србијом подијелила“.

Књаз Никола је још 1866. потписао уговор са србијанским кнезом Михаилом Обреновићем, који је између осталог предвиђао да ће, „ако се цио српски народ у Турској ослободи и уједини у будућу велику Србију, књаз Никола Црну Гору, придружити и ујединити с том великом државом, признавајући кнеза Михаила за владаоца те цјелокупне српске државе“.

Тадaшње прилике, које подразумијевају чињеницу да је кнез Михаило био центар руске политике на Балкану и чињеницу да је Никола био млађи српски кнез, налагале су Црној Гори овакво руковођење. На Цетињу су у том моменту свакако били свјесни да Србија као већа и јача српска држава има и опсежнији капацитет за политику општег народног ослобађања, тако да се Црна Гора, сходно досежности своје снаге фокусирала на непосредно окружење, простор Херцеговине и Старе Србије.

Чињеница је да је 1866. година, у којој је црногорски владар потписао уговор који опредјељује утјеловљење Црне Горе у велику српску државу, била много прије 1918. године, коју данашњи другоцрногорци толико оплакују.

Тако да би из перспективе савремених актуелности било логично поставити питање, „можемо ли убудуће од другоцрногораца очекивати и слоган „Никад више 1866.“, поред слогана „Никад више 1918.“, који већ увелико и на сва звона кличу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: