• Друштво

Археолог Загарчанин: Ево генезе цркве на Румији

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Угледни црногорски археолог, мр Младен Заграчанин, објавио је "стрип" приказ генезе цркве Свете Тројице на Румији, гдје се у познатој румијској литији вјековима износи крст Светог Јована Владимира.

Црква на Румији

Угледни црногорски археолог, мр Младен Заграчанин, објавио је „стрип“ приказ генезе цркве Свете Тројице на Румији, гдје се у познатој румијској литији вјековима износи крст Светог Јована Владимира.

Загарчанин је, како је на друштвеној мрежи фејсбук навео, приказ урадио на основу археолошких података прикупљених током 19 година истраживања, а у којима су сабрани сви научни подаци како би се објаснио комплексан и веома дуготрајан процес преласка из паганског у хришћанско.

„Односно, ово је најједноставније објашњење о томе како је текао настанак црве Свете Тројице на 1596 метара надморске висине. Када ме неко пита : Је ли била, брате?, ја не умијем да му одговорим одмах, да му пренесем сва знања и аналогије које и дан данас постоје на овим просторима – јер како незнавеном и неупућеном казати да су то дуги процеси које ово данашње лудило површности и незнања не може да схвати“, истиче познати археолог и даље објашњава:.

Култно мјесто у паганским временима је имало своје значење, своју бит у свијести ондашњих становника гвозденог доба. Они су славили „хероизираног покојника“ и били су у неком другом поимању „религије“ и зато су одређене могиле (тумуле) третирали као света мјеста.

Доласком хришћанства и установљењем нове вјере сва та идолопоклоничка мјеста су морала бити избрисана како би нестала из свијести тадашњих становника. Крвна жртва клањем ситне и крупне стоке, посипање крвљу или течна либација, лелекање (истина остало и данас) морали су бити укинути како би се отворио пут хришћанству, каквог га данас познајемо.

На врху Румије је била могила-тумул (гроб у виду цисте гдје је нека знаменита личност тога доба била сахрањена), као што сличних могила (тумула) има небројено много на доминантним мјестима, на само на простору Бара, него и много шире. Примјери су, рецимо: „Веља могила“ у Горњем Шушању (фото), „Врх од Гробовља“ на Волујици, „Могила од Крста“ у Мркојевићима или тумули у Сутомору и Добрим Водама.

Занимљиво је да се на једном тумулу више Заграђа износио крст уз пјесму: „Крст се носи Бог се моли господе помилуј“, идентично као што се то пјевало или пјева током Румијске литије и дан данас. На Вељој могили и сада постоји олтар, и након стотина година и сада се врши хришћанско богослужење на празник Светога Спаса (то може?). Ко није био нека погледа фотографију.

Ми данас богослужбени простор схватамо као архитектуру која мора бити саграђена од камена везаног малтером, али није тако увијек било. За изношење Владимровог крста, а сулудо је мислити да се крст такве величине историјског и црквеног значаја може подићи без претходне литургије раном зором на празник Свете Тројице, довољно је да се мјесто освешта или да се од камена направи црквица са основним литургијским потребама: ђакониконом, протезисом (тада) каменим олтаром … каква је била.

Црква може да буде од дрвета, покривена сламом, или од блокова ређаних у сувомеђи покривена дрвеним гредама (да ли може да траје, не!, јер мијешати малтер на тој висини је сулудо и скупо, као што је скупо било Црногорцима и Херцеговцима, или у цијелом динарском крају, подизати боравишне куће везане малтером; камен, црљаница као везиво и дрвене греде крова прекривене каменим плочама или сламом) као што је црква Светог Романа или Марка на суторманском сједлу, гдје се до 19. вијека такође износио крст.

Зашто рушити ако је нешто постојало? Ако није забиљежено фотоапаратом не значи да није било… Постоје и друге методе истине, или треба укинути археологију као науку и све друге археометријске помоћи. Ето, у прилог против безумности, а на основу науке, на увид свима, без популистичких и политичких глупости… Па ви рушите ако мислите да треба, ал ако рушите, нисте далеко од оних који мисле да је земља равна плоча, ви нас враћате у паганско.

Извор: Барски портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: