• Руски поглед

“Православна црква Украјине” – Нова рана на тијелу цркве Христове

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Њене присталице наглашавају своју "независност", додајући значајно - "од Москве". Истини за вољу, расколници су и тако били независни од Москве, били су "аутокефални" у сваком смислу. "Ујединитељски сабор" био је такав само за оне који су већ уједињени - у својој русофобији.

Порошенко - истински поглавар "аутокефалне украјинске цркве"; илустрација: ИА Regnum

Пише: отац Алексиј Хотејев

15. децембра у Кијеву је одржан такозвани “ујединитељски сабор”, на којем је створена “Православна цркве Украјине” (ПЦУ). Присталице ове нове структуре називају је “аутокефалном”, “помјесном”, “независном од Москве”. И, чак је називају црквом.

Међутим, стварање ко зна које по реду “украјинске цркве” нема никакве везе са духом хришћанске вјере. Двије расколничке организације (филаретовци и они други) објавили су уједињење под покровитељством г. Порошенка, на идеолошкој основи русофобије. Срамну улогу у свему овоме одиграо је Цариградски патријарх Вартоломеј са својим Синодом. Остављајући, међутим, видљиву страну ових лудорија, обратимо се значењу онога што се дешава.

Дакле, новооснована структура (која је још увијек у надлежности патријарха цариградског) претендује на назив “аутокефална”, односно “самостална”, самоуправна. Ипак, јасно је да је на челу нове организације – секуларно лице, садашњи предсједник Украјине. “Отац” ове “цркве” је Петро Порошенко. Присуствовао је “ујединитељском сабору”, у својству главног режисера. Он је стварни “вођа” ПЦУ, и чак се не труди да сакрије властиту умијешаност у све што се дешава.

Номинално, на челу расколника изабран је Епифаниј Думенко. Дакле, само за записник. И јасно је да особа попут њега може бити само међу расколницима, и нигдје друго.

Први кораци новоизабраног “јерарха” много говоре о суштини ове организације. Приликом прве службе, московски патријарх је прескочен приликом навођења поглавара помјесних цркава. У нацрту статута ПЦУ, неколико пута је наглашено да подржавају јединство са другим помјесним црквама. Али, расколници су расколници, колико год се издавали за православне. То је као да за црно кажемо да је бијело.

Њене присталице наглашавају своју “независност”, додајући значајно – “од Москве”. Истини за вољу, расколници су и тако били независни од Москве, били су “аутокефални” у сваком смислу. Њихов заједнички конгрес није ништа промијенио. Два митрополита-пребјега из канонске цркве Украјине (УПЦ МП) могу се занемарити – они више не представљају никога осим себе.

“Ујединитељски сабор” био је такав само за оне који су већ уједињени у својој русофобији.

Ова “црква” је све, осим “независне цркве”. Ово је псеудо-црквена организација која ће се бити играчка у рукама украјинског режима, задужена да подстиче непријатељство међу православнима.

Истинска аутокефална православна црква ставља црквене интересе изнад државних. А интереси цркве су у хришћанској мисији, очувању апостолских и светоотачких предања, који се огледају и у локалној културној традицији. За Руску Цркву, то је: црквенословенски језик богослужења, мноштво свеца које сви поштују, заједничка саборна молитва свих њених чланова.

А, шта је са новооснованом украјинском религиозно-политичком структуром? Доминација украјинског језика у богослужењу, нагласак на “украјинске” светиње, црквени раскол… Због изражене русофобије, све што је вјековима хранило душе православних Малоруса биће систематски потискивано. То су знаци секуларизације и духовног пропадања, а као резултат свега – општи скептицизам и јерес.

Видите ко се у посљедње вријеме бави темом украјинске аутокефалије? То су све људи апсолутно невични овој материји, суштински далеко од Цркве. Коме је од њих стало до молитве, исповијести, причешћа, поста? Овакви ће вам и живот узети за “украјинско православље”, али их у цркву нећеш натјерати…

Канонска црква, која је органски дио Руске православне цркве, заиста независно брани своје интересе у Украјини. Она брани вјековну традицију канонског јединства и не клечи пред моћницима овог свијета. Колико их само чека тешких искушења! Духовна снага и храброст њиховог поглавара митрополита Онуфрија и свих њених вјерника изазивају дивљење, и молитвену подршку.

Што се тиче “локалне” структуре, коју су створили Порошенко и његове газде, то је бесмислица иза које не стоји народ. То је марионета, без сопственог гласа, обична химера националистичке идеологије, и … нова, дубока рана на тијелу цркве Христове.

Извор: фондск.ру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: