Елегија о Косову

Пјесма Елегија о Косову Јована Суботића из антологије „Стојбино српска“

Рубрику уређује Милица Краљ.

Елегија о Косову
(одломци)

С овог храста, ког чворнасте гране
Старост дуга к земљи превија,
Вестник штете несрећни је гавран
Србству црни навестио дан.
С оне горе на коју мртвачки
Покров месец прострео је блед,
Неверни је отрованом стрелом
Пробо срце материно Вук.
Онде где се у тужном ракита
Грању чује кукавичин јаук,
Милош паде, Милан, Иван, дични
Ступци славе отачаства свог.
———————————-
Где се златна лелујала жетва
И секао жетеоца срп,
Где се песме веселог косача
По долини разлегао глас,
Где је младог фрулици пастира
Говорљиви одпевао луг:
Ту корење бодљикавог трња
Љуте гује опасује круг,
И тишини мртвачкога царства
Грозом пуни и ужасом груд.

Јован Суботић, (1817 – 1886)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: