ИН4С

ИН4С портал

Руски научници развијају лијек против рака који ће бити доступан свима

1 min read
Сибирски научници су уз подршку Руског фонда за фундаментална истраживања почели да развијају приступачан лијек за имунотерапију онколошких болести.
ruski naučnici, Pasterov

Илустрација

Сибирски научници су уз подршку Руског фонда за фундаментална истраживања почели да развијају приступачан лијек за имунотерапију онколошких болести.

Механизам дјеловања имунотерапије заснива на открићима научника — добитника Нобелове награде за медицину за 2018. годину, изјавио је шеф лабораторије Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину сибирског огранка Руске академије наука Дмитриј Стеценко, преноси Спутњик.

Лауреати Нобелове награде за медицину за 2018. годину Џејмс Алисон и Тасуку Хонџо предложили су приступ у лијечењу рака који се принципијелно разликује од хемотерапије и радиотерапије.

Њихов метод се заснива на томе да ћелије рака спречавају активацију лимфоцита оријентисаних на борбу са тумором и постају отпорни на имуни систем човјека. Они су развили метод борбе са том појавом помоћу инхибиције „контролних тачака“ имунитета кроз које имунитет треба да прође како би укључио механизам за уништавање тумора.

„Тема нашег пројекта је директно повезана са радовима добитника Нобелове награде за медицину. Ми истражујемо истовремене ефекте на неколико молекуларних мета које се налазе у ћелијама имуног система и одговорне су за препознавање ћелија рака. Планирамо синтетизовање вјештачких молекула, чији ће задатак бити да блокирају кључне ’контролне тачке‘ и тиме поврате способност Т лимфоцита да нападају ћелије тумора“, објаснио је Стеценко и додао да постоји низ препарата за имунотерапију рака који се заснивају на моноклонским антителима, односно протеинским молекулима који су способни да блокирају „контролне тачке“ одговорне за имуносупресију.

Међутим, лијечење је веома скупо и један од задатака сибирских научника је да учине препарат доступнијим.

„Циљ нашег пројекта је разрада приступа производње љекова против рака који неће бити мање ефикасни од моноклоналних антитјела, али ће бити приступачнији широком спектру пацијената обољелих од рака“, закључио је Стеценко.

Поред Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину, у пројекту учествују и Научно-истраживачки институт клиничке и фундаменталне имунологије сибирског огранка Руске академије медицинских наука (СО РАМН) и Институт за цитологију и генетику СО РАН. Пројекат је подржао Руски фонд за фундаментална истраживања у трајању од три године, пренио је Спутњик.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *