• Издвојено

Ветеранима Хрватске, као и црногорском режиму, сметају Срби: И ојкање великосрпско

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Поручили су како не желе да се „тај светли дан историје Петриње исто вече претвори у наставак великосрпске побуне и величање такозване Српске крајине, од које Срби не одустају“.

Да црногорски режим ради што и хрватски данас су потврдили ратни ветерани Петриње. Господар и његови дворани су најавили забрану прославе Подгоричке скупштине, али и осталих српских празника, а њихове колеге из Петриња траже забрану Фестивала ојкања. Он се одфжава крајем августа, а ветеранима је засметало шпто тај догађај организију Српско културно друштво „Просвјета“. Подударност са најавама забране српских празника црногорског режима је можда случајна, али је очигледна. 

Хрватска је 2010. године успјела ојкање да стави на листу Унеска, а књижевник Ненад Грујичић, Крајишник који живи у Панчеву, аутор Антологије крајишких ојкача, указао је, у истоименом есеју, да је реч о „отимачини српске културне баштине“ и непримјереном гесту, преноси портал „Србининфо“.

Хрватска је, по Грујичићу, „беспризорно присвојила ојкачу (ојкање), не помињући српски коријен и успјела да упише на листу Унеска као своју баштину на мапи човечанства“.

Пошто је, како каже, изостало реаговање тадашњих државних институција из Србије и Републике Српске, то јест Босне и Херцеговине, где се ојкача увелико баштини и данас живи, Грујичић је успео да 2012. године ојкање ипак буде уврштено у први Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, какав статус и данас има.

Ојкача је на тој листи уписана као „поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Војводини (Србији)“.

Иначе, поводом одлуке Унеска, да ојкање стави на листу нематеријалне баштине, хрватска новинска агенција „Хина“ је тада објавила да је ојкање „остатак илирског и праилирског певања с подручја античке Далмације, данашње Далмације, БиХ и Црне Горе, које су Хрвати усвојили и сачували“.

Агенција је навела и да је ојкање „врло старо певање, у коме музиколози виде најстарије облике вишегласја“.

Због тога, али и зато што петрињску манифестацију ојкања већ традиционално организује Српско културно друштво „Просвјета“, тамошњи такозвани бранитељи протестују против Фестивала.

Тај, како кажу, специфични начин певања представља „наставак великосрпске побуне и величање Српске крајине“.

Проблема са одржавањем овог Фестивала било је и 2015. године, када су „бранитељи“ запевали такозване „буднице“, оног часа када су чланови СКД Уна из Новог Града изашли на позорницу, што је одложило почетак ове манифестације.

Овогодишњи Фестивал ојкања најављен је за 25. август, за учешће је пријављен велики број ансамбала са простора готово целе бивше СФРЈ, али организатори страхују да би неки, због подигнутих тензија, могли и да откажу наступ, попут два из Београда, који су то већ учинили.

Представници такозваних петрињских бранитеља раније су на конференцији за новинаре рекли да „ојкање није традиција у том граду“, те да „ојкају они који су пуцали по нама“.

Петрињским ратним ветеранима смета и датум одржавања Фестивала, јер ће тога дана они у центру града открити спомен-плочу првом хрватском председнику Фрању Туђману.

Поручили су како не желе да се „тај светли дан историје Петриње исто вече претвори у наставак великосрпске побуне и величање такозване Српске крајине, од које Срби не одустају“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: