Ветеранима Хрватске, као и црногорском режиму, сметају Срби: И ојкање великосрпско
1 min read
Да црногорски режим ради што и хрватски данас су потврдили ратни ветерани Петриње. Господар и његови дворани су најавили забрану прославе Подгоричке скупштине, али и осталих српских празника, а њихове колеге из Петриња траже забрану Фестивала ојкања. Он се одфжава крајем августа, а ветеранима је засметало шпто тај догађај организију Српско културно друштво „Просвјета“. Подударност са најавама забране српских празника црногорског режима је можда случајна, али је очигледна.
Хрватска је 2010. године успјела ојкање да стави на листу Унеска, а књижевник Ненад Грујичић, Крајишник који живи у Панчеву, аутор Антологије крајишких ојкача, указао је, у истоименом есеју, да је реч о „отимачини српске културне баштине“ и непримјереном гесту, преноси портал „Србининфо“.
Хрватска је, по Грујичићу, „беспризорно присвојила ојкачу (ојкање), не помињући српски коријен и успјела да упише на листу Унеска као своју баштину на мапи човечанства“.
Пошто је, како каже, изостало реаговање тадашњих државних институција из Србије и Републике Српске, то јест Босне и Херцеговине, где се ојкача увелико баштини и данас живи, Грујичић је успео да 2012. године ојкање ипак буде уврштено у први Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, какав статус и данас има.
Ојкача је на тој листи уписана као „поетско-музички облик Срба Динараца-Крајишника у Војводини (Србији)“.
Иначе, поводом одлуке Унеска, да ојкање стави на листу нематеријалне баштине, хрватска новинска агенција „Хина“ је тада објавила да је ојкање „остатак илирског и праилирског певања с подручја античке Далмације, данашње Далмације, БиХ и Црне Горе, које су Хрвати усвојили и сачували“.
Агенција је навела и да је ојкање „врло старо певање, у коме музиколози виде најстарије облике вишегласја“.