Вања Ћаловић Марковић је данас поднијела тужбу против Агенције за спрјечавање корупције због битних повреда правила поступка, лажно, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примјене материјалног права приликом доношења одлуке о њеном наводном кршењу Закона о спрјечавању корупције, саопштила је координаторка за медије Снежана Бајчета.
У тужби се наводи да Ћаловић Марковић, као чланица Савјета Агенције, никада није одлучивала о иницијативама НВО МАНС, јер Савјет нема надлежност да одлучује о конкретним случајевима, па самим тим није ни могао одлучивати о иницијативама НВО МАНС. Закон јасно прописује да одлуке доноси искључиво директор Агенције и против њих се може покренути спор пред Управним судом, а не поступак пред Савјетом Агенције.
„Агенција је морала знати надлежности својих органа, и чињеницу да Савјет никада није могао одлучивати о пријавама НВО МАНС. Зато су констатације које Агенција наводи у својој одлуци, да је Ћаловић Марковић одлучивала о пријавама МАНС-а, неосноване и очигледно злонамјерне“ истиче Бајчета и додаје:
„У одлуци Агенције наводи се и да је Ћаловић Марковић имала приватни интерес на основу Уговора закљученог између НВО МАНС и Делегације Европске уније у Подгорици, али нигдје не наводи у чему се тај приватни интерес састоји.
Да је Агенција погледала циљеве пројекта који је финансирала ЕУ, видјела би да је рад МАНС-а усмјерен на остварење управо оних циљева који су смисао и сврха одредби Закона о спрјечавању корупције и Закона о о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, а не било чијег приватног интереса. Према томе, Ћаловић Марковић није имала у виду приватни, већ јавни интерес и у свом дјеловању у НВО МАНС и у свом раду у Савјету Агенције“.
Она је подсјетила на тврдњу Агенције да је Ћаловић Марковић вишеструко увећала своју зараду након закључења Уговора са Европском комисијом, са бруто износа од 140,00 евра на нето износ од 1.837,00 евра.
„Међутим, из Анекса уговора о раду из јануара 2015. године види се да је Ћаловић Марковић прије закључења уговора између НВО МАНС и Делегације Европске уније у Подгорици имала већу зараду, него након што је уговор потписан. Такође, након истека тог уговора и завршетка пројекта, у фебруару 2017. године, зарада Ћаловић Марковић се није мијењала све до јануара 2018., што додатно потврђује да варијације у зарадама нису имале никакве везе са закљученим уговором са Делегацијом ЕУ.
Поред тога, Агенцији је био доступан Буџет пројекта, који чини саставни дио Уговора, а из кога се јасно види да се тим Уговором не увећава њена зарада, већ се из тог пројекта издваја укупно 4.725 евра за 15 мјесеци зараде са припадајућим пуним порезима и доприносима, односно нето 189 евра мјесечно.
Иако је Агенција имала на увид све ове чињенице, ова институција својом одлуком покушава на злонамјеран начин представити да је цијела вриједност пројекта утрошена за зараду Ћаловић Марковић.
При томе, Агенција је од Пореске управе тражила податке о заради Ћаловић Марковић само у 2016. и 2017. години, очигледно свјесно избјегавајући да утврди висину зараде коју је остваривала прије закључивања и након истека Уговора, што је морала урадити ако је већ утврђивала чињеницу да ли јој је на основу тог уговора вишеструко увећана зарада.
Тиме је Агенција показала да свјесно и намјерно крши закон, да у кршењу закона износи нетачне и лажне податке, као и да постоји висок степен сумње да директор Агенције и службеници који су спровели овај поступак и потписали побијану одлуку, злоупотребљавају службена овлашћења на штету Ћаловић Марковић на начин који Кривични законик у члану 416. дефинише као кривично дјело“, констатовала је Бајчета.
Истиче и да, супротно наводима из побијане одлуке Агенције, уговор са Делегацијом ЕУ није закључила Вања Ћаловић Марковић, већ НВО МАНС.
„Тим уговором МАНС је преузео обавезу да пријављује све случајеве могућег кршења закона које открије у свом раду, и информације достави Агенцији за спрјечавање корупције, као органу надлежном да о њима одлучује. Имајући у виду да је Агенција надлежна да открива злоупотребе у изборном процесу, поднешене пријаве од стране трећих лица представљају извор информација о могућим кршењима закона и тиме омогућавају ефикаснији и квалитетнији рад те институције, а не остваривање било чијих приватних интереса.
Дакле, НВО МАНС, а не Ћаловић Марковић, је преузела обавезе да пријави кршења закона и користи процедуре прописане законом како би заштитила јавни интерес и повећала транспарентност финансирања избора, што је посебно истакнуто у Уговору као кључни циљ пројекта. У побијаној одлуци Агенција не наводи ни једну од ових чињеница и одредби Уговора, већ очекиване резултате тог пројекта, процијењене на основу претходне праксе, неосновано и неистинито наводи као обавезе и то не чак ни НВО МАНС већ лично Вање Ћаловић Марковић. Истовремено, у том уговору нема ни ријечи о активностима или било каквим обавезама Ћаловић Марковић у Савјету Агенције“, објаснила је Бајчета.
Поред наведеног, Одлука Агенције је донесена и уз низ озбиљних повреда поступка.
„У Одлуци наводи да је донешена на основу иницијативе коју је у име НВО МАНС поднио Вук Мараш, а не одлучује се ни о једном наводу из те иницијативе, већ о потпуно другим питањима. МАНС је ту иницијтиву поднио управо да би натјерао директора Агенције који је више пута оптуживао Ћаловић Марковић за кршење закона, да донесе одлуку и стане иза својих оптужби. Умјесто тога, спорна одлука се уопште не осврће ни на један навод из те иницијативе“, истиче она и додаје:
„Зато је потпуно неразумљиво на основу чега је Агенција уопште водила поступак, које повреде је утврђивала и на који начин, како их је утврдила и који су разлози за одлуку коју је донијела.
Штавише, Ћаловић Марковић, као странки, никада није дата могућност да се изјасни о наводном кршењу закона које јој је стављено на терет спорном одлуком, што представља бруталну повреду поступка.
Такође, спорну одлуку је неовлашћено и супротно Закону донио помоћник директора, а не директор, што такође представља битну повреду правила управног поступка. Побијана одлука не садржи разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање упућују на рјешење какво је дато у диспозитиву, што представља додатну повреду правила поступка.
На крају, ваљда да би одлука била у цјелости незаконита, квантум правног знања Агенција је показала и у погрешној правној поуци у којој наводе да се против те одлуке може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема, иако је законски рок 20 дана.
Због свега наведеног, очигледно је да није ријеч о правном питању, већ политичкој одлуци и реваншизму према Ћаловић Марковић због њених критика на рачун директора Агенције које су поновљене и у извјештају Европске комисије“, поручила је Бајчета.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
