Pisma iz magle: Haradinaj sam sebe ubio, a Srbi na Kosovu ga sahranili

Piše: Milan Dobromirović

Prošlonedeljno brutalno hapšenje Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i do sada neviđena fizička tortura nad Srbima koju su im priredili pripadnici specijalnih kosovskih jedinica ROSU, nedvosmisleno i jasno su politički sahranili premijera lažne države Kosovo Ramuša Haradinaja, inače pravog i osvedočenog ratnog zločinca i vođe terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK). Haradinaj ne samo da je ovim skandaloznim potezom, za koji je očigledno imao mig sa Zapada, izazvao sasvim očekivanu reakciju Srpske liste koja je napustila vladajuću koaliciju, već je na sebe navukao i bes dela albanske političke i stručne javnosti.

U situaciji kad mu vlast ne spašava čak ni Aljbin Kurti, jedan od najdrastičnijih primera ultranacionalista na Kosovu, slaba je vajda Haradinaju to što ima prećutnu podršku rukovodstva Kfor i Euleksa u terorisanju Srba. Koliko već na jesen, kad prištinski analitičari prognoziraju vanredne parlamentarne izbore, Haradinaj je bivši političar. I aktuelni robijaš, nadam se. Zato sada na sve moguće načine traži izlaz i podršku za njihovo odlaganje. Istovremeno, Haradinaj sve žešće napada Evropsku uniju, pripremajući se za izbornu kampanju. I verovatno za neminovni poraz.

Osim što je praktično organizovao sebi političku sahranu divljanjem u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Haradinaj je sebe politički ubio sukobom sa predsednikom lažne države Kosovo Hašimom Tačijem, nekadašnjnim terorističkim saborcem, ali i otvorenom svađom sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Do nedavno tajni sukob Haradinaja i Tačija kristalno jasno ukazao se javnosti prilikom hapšenja šest turskih državljana na Kosovu pod optužbom da su pripadnici grupe „Feto“, čiji je šef Fetulah Gulen, glavni Erdoganov politički protivnik kojeg Ankara sumnjiči za pokušaj državnog udara. Ekspresna, gotovo tajna, prekonoćna deportacija „gulenista“ u Tursku dovela je do još ekspresnije Haradinajeve odluke da smeni ministra policije i šefa tajne službe. „Haradinajeva karijera je pri kraju. Platićete“, bila je Erdoganova poruka lažnom kosovskom premijeru, koja je poput handžara presekla Haradinajevu političku karijeru.

Konačno, ali ništa manje važno, srpska diplomatska ofanziva za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova polako, ali sasvim sigurno, donosi rezultate. Burundi je već ispravio „istorijsku nepravdu“, Egipat je na dobrom putu da se pridruži, a slično raspoloženje postoji u još nekoliko južnoameričkih i afričkih država. Kosovska javnost za ovaj diplomatski „kontraudar“ Beograda na Prištinu okrivljuje, pre svega, Bedžeta Pacolija, šiptarskog tajkuna koji iza sebe ima silne milione evra i takozvanog šefa kosovske diplomatije, ali na kraju palica nezadovoljstva sigurno udara Haradinaja, koji vodi vladu lažne države i formalno je Pacolijev šef. Da će Haradinaj primiti i ovaj politički metak, verovatno „pravo u čelo“, jasno nam govori i Pacolijeva izjava, ogoljena i bez rukavica, da ne prihvata odluku o smeni ministra policije i šefa tajne službe zbog hapšenja „gulenista“.

Izađite iz magle. Da li sada razumete?