Пише: Перивоје Поповић
Боже драги, који све управљаш,
Проведри ми изнад Горе Црне…
Његош
Сасвим је неспорно и о томе нема никаквих додатних потпитања и знаних нам црногорских надмудривања: светородна династија Петровић-Његош је најзначајнији друштвено-стваралачки чинилац у историји поствојислављевићевске и послијенемањићке (исти им је генетски код, тако се данас популарно вели) Црне Горе – не би је ни било да не би Његоша… Част Балшићима и Црнојевићим у злим данима зла! Вјечни помен и високопреосвећеним митрополитима црногорским прије Петровића!
Међутим, историјско биће под Небом Господњим, твори, душа памти, а наука тумачи да многа велика дјела на сцени државотворења прате и горки јавни и лични промашаји са недогледним посљедицама за вјекове.
Све и да хоће, све и да зломисао надјача чисту савјест, нико не може да доведе у питање славу, значај и вриједности Битке на Граховцу. Нема никаквог приговора, сем ДИВЉЕЊА ратницима и команди славне битке. Као ни око Вртијељке, Орљева (Кучи) и Шаранаца нпр. Као ни код удара Турака на Морачу, на Никца од Ровина, на Војводу Мину… Као ни многих битака Црногораца, Старохецеговаца, Старорашана, Бокеља и Примораца за ПОСТОЈАНСТВО, за ДОСТОЈАНСТВО, за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ диљем српства, славјанства и добробити човјечанства.
Опет ме поглед врати драгој слици,
Преда мном Војник, врлетна планина,
А у срцу мисао и топлина:
О све су наш планине војници…
(Лесо Ивановић: „Војник“ )
И нико, такође не може и крај свих зала да доводи у питање још једну пјесничку мисао вриједну системског аксиома за сва времена: Славно мрите кад мријет морате!!!
Али слава и величина јесте и побожност, јесте и етика као прво и неотуђиво право човјечности – по Марку Миљановом.
И зато нека је овоме нејаком и повријеђеном перу дозвољено да реторски упита:
-Може ли ратни злочинац, који је у једноме трену несмотреног ратног похода на своју браћу, командовао и аминовао клање нерођене и тек рођене дјеце, дјевојака, жена и стараца, може ли да буде амнестиран и да БЕСПРИГОВОРНО ДОБИЈЕ ЕПИТЕТ: ЧЕСТИТИ ВОЈВОДА МИРКО?
-Може ли Господар Црне Горе и Брда, књаз Данило, да БЕЗ ОПОМЕНЕ понесе високодостојанствено звање побједника, а кажу хтједе худој ватри једа и огња да преда рођене сестриће – ујак има бијаше. Отрова их неко, недуго потом. И би велика БАХАНАЛИЈА у Брдима Бјелопавлићким, и насрну (опет) неко (?) пред очима Господара Црне Горе и Брда, насрну, НЕСОЈСКИ, кажу, на највећу светињу – част црногорских жена?!
–Јесу ли остале велике битке мање важне од Граховца? Одсудне битке против Турака су, ваљда није спорно: Царев Лаз ( прво високо међународно признање Црне Горе и њеног првог Митрополита из дома Петровића, Владике Данила, као саборца Руског Императорора Петра Великог), Мартинићи, Круси, Вучји До, Букова Пољана, Фундина ( о њој се мало, ријетко и контраверзно говори, а и то је у Кучима, тек да се необавијештени не зачуде ) и Мојковац , против ћесара и кајзера – Бојна Њива као свети пламен вјечне зубље црногорске…
-Били неко частио честитим звањем тзв. Великог Војводу да је клао дјецу по Старој Херцеговини и Бањанима, ма гдје, осим било је то „чаркање“ с лудим Кучима, па не мари!?
-Нема опроста за грјехове недужне крви и обешчашћења, па ма од кога и када долазили! Све за образ, а образ ни за шта!
Нема, поготову ако то значи трајно васпостављање система тоталитаризма, тирјанства и страховаладе у једној часној земљи каква је Црна Гора.
И данас ова капиталистичко-мафијашка НЕО-ПСЕУДОКОМУНИСТИЧКА клика страховлада ЧЕСТИТИМ сиротним народом Црне Горе – УПРАВ НА ТЕМЕЉИМА КОЈЕ СУ ПОСТАВИЛИ БРАЋА ПЕТРОВИЋИ – ГОСПОДАР КЊАЗ ДАНИЛО И СТВАРНИ ВЛАДАР И ДИКТАТОР, ВОЈВОДА МИРКО! Лоши ђаци грдних учитеља!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Тачно, тако Поповићу, аферим ти га. Копија, све ти је ово само копија, како рече, ”лоши ђаци грдних учитеља”. Само докле? ”Племе моје сном мртвијем спава”…………