Црногорци КиМ: Влада Црне Горе да поништи одлуку о признању Косова*
1 min read
Фото: predsjednik.me
Косметски Црногорци су преко своје кровне асоцијације из покрајине осудили потписивање тзв. Споразума о демаркацији између Филипа Вујановића и Хашима Тачија, наводећи да ће за њих Чакор и Кула трајно остати административни прелази а не граница према Метохији. Они су по други пут у последња четири мјесеца затражили и да Влада у Подгорици повуче одлуку о признању једнострано проглашене „независности“ Косова*.
„Поводом најаве потврђивања споразума о демаркацији са Црном Гором у Скупштини Аутономне покрајине Косово и Метохија, Савез Црногораца Косова и Метохије још једном упознаје косметску, црногорску и укупну јавност, да за косовско-метохијске Црногорце не постоји никаква граница између тзв. Косова и Црне Горе, већ је ријеч о административном прелазу“, стоји у саопштењу достављеном ИН4С-у.
Што год потписивали Вујановић и Тачи за нас нема обавезујући карактер
„Чакор и Кула су за нас исто што и Мердаре, Јариње и Брњак, дакле – административни прелази. Према томе шта год потписивали Филип Вујановић и самозвани предсједник тзв. Косова* Хашим Тачи, за косметске Црногорце нема никакав обавезујући карактер“, наглашава се у саопштењу које потписује Вучина Поповић. Савез чије је сједиште у Косовској Митровици, додаје у саопштењу, да „ми, косметски Црногорци не признајемо Косово за државу, и то коначно мора да буде јасно и Приштини и Подгорици, али и међународним факторима у покрајини“.
„Умјесто Сизифовог посла, препоручујемо властима у Подгорици да се заложе за обнављање црногорских гробаља у Метохији која су преорана од стране Тачијеве и власти Рамуша Харадинаја. Тражимо да се врати споменик Петру II Петровићу Његошу и Вуку Караџићу у центру Приштине, јер су они изворни симболи јединог правог црногорства. Још једном апелујемо на црногорску владу да преиспита односно повуче одлуку о признању Косова*, творевине настале на крви и прогону 30.000 Црногораца,“ потенцира Поповић у саопштењу.
Марковић и Вујановић би требало да знају да су наше куће узурпиране
Он је подсјетио да су Албанци „уз одобрење НАТО-а 1999. починили геноцид над метохијским Црногорцима, побивши и протјеравши их све до једнога из Пећи, Истока, Дечана, Ђаковице, Призрена, Клине, али из свих осталих општина у покрајини“.
„Подсјећамо црногорске главаре Филипа Вујановића и Душка Марковића да су куће Црногораца спаљене до темеље, а њихова имања у Метохији и након 19 година узурпирана и незаконито се користе од стране Албанаца.
Држава Црна Гора има моралну и сваку другу обавезу да према привременим институцијама система у Приштини слиједи пут државе Србије. Не само зато што је КиМ територија Србије, према Уставу Србије и према ставу Уједињених нација као кровне свјетске институције, већ зато што нико нема права ни да се одриче Метохије у име грађана Црне Горе. Ријеч је о територији која је од 1912. до 1945. припадала Црној Гори и Црна Гора је са Метохијом у свом саставу ушла у заједницу са Србијом 1918.године. У тим границама је требало и да се растанемо 2006, кад је већ неко био ријешио да раздваја два ока у глави“, наводи се у саопштењу Савеза Црногораца Косова и Метохије са сједиштем у Косовској Митровици.
Crnogorskim vlastima je do Kosova I crnogoraca na Kosmetu ko do lanjskoga snijega.
Podržavam, dobro je da su se oglasili i ovako reagovali!
Kako ih inače ne podržavam. Ima nekoliko Udruženja Crnogoraca na KIM, ovo Popovićevo, nekog Vujačića, onda Udruženje „Lovćen „. Slabo ih pratim, neću dušu da griješim, ama, koliko (ne)razabirem, nit’ smrde, nit’ mirišu!
Sve im je napola. Ni amo, ni tamo.
Evo, opet tranjaju u saopštenju, junaci, e, kako je, kada smo se rastajali sa Srbijom, kako je tobože Metohiju trebalo vratiti Crnoj Gori!
Ajde, što se kao pijani s gaćama ništa pitali nijesmo, nego svak znaven zna da nam je Srbijanac Metohiju, poslije oslobodilačkih ratova, bratski darivao! … Široke ruke, da se u srpsku ravnicu proširimo, naselimo i prihranimo! Zajedno smo je oslobađali : mi otud planine, a oni niz ravnići, u Đakovica smo se š njima sretali! Poslije nam oni cijelu Metohiju u miraz dadoše, trepnuli nijesu
… Baš smo im se odužili!
Negi, ičevi i đedovi ovih što su i sami – jesu, nijesu – to niko zacjelo ne zna (!?) – priznali arnautsku kasapsku državu, a sada bajagi traže da Crna Gora povuče priznanje, e, njihove su pređe bili zor junaci, sokolovi iz srpske Crne Gore, Crnogorci, kako su to oni ponajbolji Srbi : Jednom, tamo neđe 22,23. godine, neki usrani arnaut zakoči jedno mlado useljeničko srpče-crnogorče na izvoru nablizo Ljubarde i osramoti ga! Kad to čuju njegovi suplemenici dignu se na oružje, da ne dužim, namire se stostruko, popale grdna arnautsku sela kroz Metohiju; Malo im zar bilo, nagnaju u zbegove hiljade Arnauta, čitava sela … Ćerali ih tako nekolika dana niz ravnicu, sve do Pantine nablizo Vučitrna. Strva im se nebi znalo da im put ne pripreči srbijanska vojska ; biše propustili arnautski zbeg kroz kordon, pa što milom, što silom zaustaviše strašne osvjetnike iz pitome Metohije! Na jedvite jade ih ustaviše, s golemom mukom spasiše zbeg; Kako možda i ne bi, kako bi bratska krv pala, bruka nevuđena, da ne bijaše otud kordona jedno momče, div-junak : artiljerijski potporučnik, Srbin rodom iz Tetova, imenom Serafim Micić – morao je da komanduje plotun na karteč, kako ništa nije moglo da zaustavi pobjesnele gonioce; Bogumi, rani nekolicinu, a oni neustaviše, nego i dalje kidišu, ne osvrću se. Kada on to viđe, istrča pred njih sa pištoljem u ruci! Kad im priđe, sav u suzama, prisloni pištolj na sljepočnicu, i povika iz petnijeh žila : Braćo Srbi, samo preko mene mrtva!!! Ne brukajte se, aman za aman! Ako je od Boga, namirili ste se, a mene ste dovijeka u crno zavili, kada sam na braću plotun bacio!!!
Biše spreman da puca u sebe, a ovi skočiše, zalelekaše : Ne, poručniče za ime Boga, prokleti neka smo!!! Evo ti glave, miči oružje s čela junače, e ćemo do jednoga u smrt za tobom!!! … Mali smo mi za tvoju smrt, o, Srbine, oj junače – imala je zašto da te rađe majka!!!
… Srbi iz Crne Gore, Crnogorci, naseljenici u pitomu i lijepu Metohiju, i nesrećini potporučnik, Srbin, jedan pravi Srbin, otud iz srpske Maćedonije!!! … Zmajevi! … Ognjeni! I on junak, i oni, Srbi iz najljepše Planine, koji se takvi rađu!!!
Jednom su se samo takvi rađali!
Nijesmo mi njiovi, ne!
Ni ovi iz Udruženja Crnogoraca!
… Dala maca, uzela maca!
Kasno je sad …
Kako,Božja vjera, nikada nije kasno.
Jer …
Srbi smo mi iz najljepše Planine, Crnogorci!
Smrti nama nema!!!
Sjutra ćemo mi biti stoput bolji nego danas.
Jednom smo već bili, pa ćemo.opet! Nema nam druge!
A da podržavam njihovo saopštenje, podržavam!
Neka im je sa srećom, što se Djikana tiče.
plotun na karteč,
Dijkane ovo nijesam cuo,mada mogu iz teksta predpostaviti sta znaci,sta je u stvarnosti kod vojske to tada znacilo ?
Artireljirsko zrno, rasprskavajuće, punjeno kuglicama gvožđa, za dejstvo po živoj neprijateljskoj sili, Nikola!
Hval !
Evo I Srbi imau svog Kadidata za Predsjedničke Izbore 15 Aprila. Sloboda Narodu!!!
Ovo jedino što sam pročitao što je istina bravo Njegoševi naslednici.
Bravo Njegosevi Crnogorci. Nijeste se prodali ka oni Vujicic i Novakovic